Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа — Устани!... Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.
— Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. — Шта је? — Побјеже учитељ! — Бестрага му глава! Шта дижеш вику? — рече бунован Матија. Павао му приђе и шану још нешто.
Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама. Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут! — Шта? — рече Аксентије. — А Мара? — А?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти си чуо да је ова наша цура вјерена? — Чуо сам — одговори Јанко. — И шта још? Милица побјеже. — И што си још чуо? — настави Гојача. — Као да браство није задовољно. — Ками је задовољно!
Старац бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив, стави је на његову главу и остаде за њеколико у молитви, па побјеже у манастир. Бајице одријешише осуђеника, па се наврсташе за њим. Он се прекрсти. Сви се прекрстише.
Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез. — Зар од њечијег страха да је удајемо.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Грмечлије се више боје воде него бункера. У вјетровитој ноћи, трећег дана пута, побјеже из Перајичине чете скоро читава једна десетина с десетарем и пушкомитраљезом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора. Грбо у краљевијем чизмама једном крочи: годину пута пређи, други пут крочи: годину пута пређи, и тако даље.
и главу па метну на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже. Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син.
Све је то гледô онај старац на дрвету, па кад јунак побјеже а он се побоја да ко не наиђе онуда. па кад нађе мртва чојека, море још на њега потворити, те ни крив ни дужан да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет скочи, а сврака опет галаму ствара: „Побјеже скоком! Држи га, стара!
Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Краљ је узео снијег и ставио га на руку, а кад виђе да од тога рука зебе и да га одмах нестаје, поплаши се и побјеже са својом породицом. Само једна му кћи не хтједе ићи, већ остаде у граду, гдје је остало закопано големо благо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не нађе струк босиока, него по камари страшну крв; досјети се своме злу и бојећи се, да га царев син не смакне, побјеже из града онога.
“ „Никола“ одговори му сиромах. „Надвор, надвор, из куће“ док јадни просјак онако уплашен побјеже без обзира говорећи: „За што, брате, ако Бога знаш?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А познајеш ли Теткина брата? Ди ли је то његово дите, тај нови дијак? Једва чекам да га видим... Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.
— То је баш оно зашта ћеш ми платити — настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати: — Куда ћеш
Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже. Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста. Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.
“ — Шта је то? — Запита Бакоња намрштено... — Казујте чисто и јасно како то да разумим. Чмањак побјеже. — Бора ми, ствар је наполак готова. Не триба ништа но да ти речеш рич — поче мати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но чим дивови заспаше, дигне се старац па под ћебе метну самар и покрије га, а он побјеже на таван. Кад се дивови пробуде, шчепају маљеве и ћускије те сваки по неколико пута млатне по ћебету.
Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже. Ухвати згоду и средњи син. Али и он прође као и најстарији му брат.
А кад старац прихватио за пушку, он не побјеже, него рече оцу: — Ево ме, оче, ја сам ти син и најмлађи и најлуђи. Ја не бјежим, а ти, ако баш хоћеш да ме убијеш, а
Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.
и главу, па метне на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже. Мало вријеме прође па дође и краљ, краљев пријатељ и пријатељев син.
— А који су то двојица? — Наш шаров и мрков. А лисица, чујући, побјеже и рече: — Међу мном и тобом и међу оном двојицом нијесмо још ухватили тврде вјере.
Како ти смијеш правога Турчина напастовати? Пошто раја побјеже од кадијна страха, онда кадија полако вели ономе Турчину: — Те папуче и та ћинтерац остави мене, а ти гони магаре, и
Ћипико, Иво - Приповетке
Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже. Послије та увезах конопима, па га оставих да гладује, док смалакса...
Али момче што се с врха журијаше спази га и упита за козу. Вели: — Истргла вријес, па негдје побјеже, бојим се штете! Јеси ли је видио? — Нијесам! — једва изусти Дангуба.
На савијутку у улицу, при мјесечини упозна Морачу и јави јој се: — Фаљен Исус! Жена не одговори, већ као вјетар побјеже испред њега. „Шта јој је?” помисли, и падну му на памет проповједникове ријечи љубави и мира. „Зашто се срди на ме?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наједанпут се трже, исколачи очи, зину и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали блентови са силном, заглушном вриском И писком.
Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче. Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња!
Ћипико, Иво - Пауци
Би ли, Божице? — А што ћу ја? ... Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже. Ја чисто не знам. А метнимо да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком?... Па жао ми је ....
Добра је она као крух што се једе, радишна као пчелица... До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци... —Па што не рече што јој криво? — опет ће Радивој. —Још је она као цура, стиди се, болан. ..
Неко од млађих схвати Машу вавољком средине од круха у капицу, она се насмија и побјеже у кухињу. За њом пожури човјек јој Марко да у мараму покупи што је иза ручка остало.
косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе. Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели: —Лудо, што јуче побјеже?...
Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели: —Лудо, што јуче побјеже?... Ја се с тобом шалим јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући... —А тетка Пава?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему Милош Војиновић: „Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици!“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута преметнуо: „Држ' се добро,
Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по
Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга?
Марко, како соко међу голубове: што погуби сабљом окованом, што погази Шарцем од мејдана, што подави у тихом дунаву. Побјеже му Велимир дијете, ћера њега на Шарину Марко, достиже га у пољу широку, довати га мало топузином, паде дите у зелену
Марко коппљем удараше, преко себе њега претураше; док с' окрену неколико пута, оде к врагу млада катанија. Побјеже му Вуча џенерале на његовој танкој бедевији, поћера га на Шарину Марко.
бане, за десну је руку ухитио, приведе је к куљату ђогату, па се ђогу фати на рамена, тури љубу за се на ђогина, па побјеже бане упријеко, упријеко, али попријеко.
Када виђе црни Арапине да ће њега освојити Марко, он окрену танку бедевију, па побјеже кроз Стамбол-чаршију. За њиме се натурио Марко; ал' је брза пуста бедевија, брза му је као горска вила, и тијаше да
Ево, море, Краљевића Марка!“ Поврати се Ђемо Брђанине. Поузда се Краљевићу Марко да ће утећ на своме Шарину, па побјеже пољем широкијем; за њиме се Ђемо натурио.
шће Порча воде, ни маштраве, већ ђевојку за бијелу руку, па је баци за се на ђогата, притеже је свиленијем пасом, па побјеже уз поље Врачара.
“ Па побјеже своме Сарајеву. 47 ДИОБА ЈАКШИЋА Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангу
му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци. Мили боже, на свем тебе фала!
Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби војводу Милоша, пак ђевојку оте у ђевера, он побјеже ка несрећној мајци“. То изусти, лаку пусти душу. Побаци га Црнојевић Иван, а похити у бијели Жабљак.