Ћипико, Иво - Приповетке
виче Антица, угледавши свога човјека у чамцу гологлава, раскострушене косе, како одмиче од шкоља и жури у отворену побјешњелу пучину. Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује.