Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН А, ја, да... Имаш право... Јест. Свет је... ТАШАНА (наставља показујући на зид, засторе и украсе и повешано оружје покојниково): Па ово! То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ишаране круговима од разнобојних резбарија из чијих средина висе вештачки израђене кришке лубенице, диње и међ њима повешано суво грожђе и жуте дуње са увелим лишћем.