Употреба речи повике у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Од болова и напрезања почео сам губити свест, те ме положише на земљу. Чујем нечије радосне повике. Отворих очи. Испред војника био је пуковник Јован. Говорио је: — Честитам, војници.

Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа. Чујем повике иза мојих леђа, те сад не знам да ли то Вичу наши или Бугари. Уклештен сам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности