Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори! Повичемо војску и скупимо, пошљемо у оближња села да брже сви дођу, и тек сад видим какву сам погрешку учинио за љубав поклада,
Видимо нашу памет; али су Турци јошт луђи, зашто нас не питају куда ћемо. Повичемо на возаре да брже возе да измакнемо. Тако низ Дунав путујемо до Рама.
Ми са брда сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак побегоше натраг, а
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара — рече он ледено.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сад викнем трубачима да свирају на јуриш, а ми коњаници у гомили потечемо напред и повичемо: »ура.« Како се пут савијао око једне брдске окуке, то Турци нису могли ценити колико нас има, видели су само да је