Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
подудара са линијом која пролази готово средином негдашње Црне Горе: преко преседли Ветерника, Зетине долине и седла Повије јужно од Никшића.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
родитељима умиру деца, у бољевачком срезу чине следеће: „украде се из воденице закрпа од вреће, па се у њу први пут повије дете“.
, па да јој то наниже на ланац, а онда она дете у тај ланац повије. У Босни жена „којој се дјеца не дају подгојити“, нађе срме од три удовице, од три распуштенице и од три девојке.
„На четрдесети дан од рођења детета, породиља се најпре окупа и у чисто обуче. Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.
’“ После тога обрише и повије дете, па га онда три пута прекрсти, повуче мало за нос — да не остане шопав — опет цвркне устима и рече: „Боже ми те
У многим крајевима источне Србије дете се први пут повије у очеву кошуљу, јер се верује да ће, када одрасте, бити привржено својој кући и да је неће растурати.
Осим ових амајлија, мајка дете, при повијању, брани од урока и извесним магијским радњама: „Кад мајка повије дете прекрсти га по челу, руком повуче за нос и пљуне га, да га ко у спавању не би урочио и да бежи зло од детета.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' бадава руком крије понос-чело и повије, осећаја сакрит није из осмејка што се смије, што с' из отих дивских груди у надиму тешком буди, што из крета сваког
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ На то узме дијете, повије га, и објеси му драги камен о врату и на један листић карте запише: „Прими куме Бога и светог Јована а дар узми“, па
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране - Куд? сам Бог свети зна!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва. У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај. А ко ће је попети? А ко би, него ти, Ти божја прва ћери, Ти света љубави!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901,
Ћипико, Иво - Пауци
— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима. За њима ходаше и друга чељад.