Африка
“ и мали се одмах појављивао ужаснутога лица од страха, клатећи као мајмун својим огромно дугим рукама. Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са
Црњански, Милош - Сеобе 1
и река, кроз баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне,
Мрак је падао у мутљаг, пред њим, а киша је сипила са целог видика. Човек један, сав повијен и загрнут, диже се тад у мраку, и приђе му ћопајући. Био је то Ананија, Аранђелов слуга.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан. Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја у бошчици носим братове пелене. Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Станко је био човек друге мере. Висок, повијен сед и сух као дрво. Иђаше вазда замишљен, а кад с ким говори, лице му се на мах разведри, а усне се завуку у топал
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га. Није га то занимало.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше то зрео човек, око својих четрдесет година. На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ и мали се одмах појављивао ужаснутога лица од страха, клатећи као мајмун својим огромно дугим рукама. Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У Прохоровом распећу открио сам и много чега другог. Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу). Нема браде, лице му је обријано. Остали су мали бркови, тек овлаш усукани нагоре.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тишина мртва. Лахора благим летом Непокренут повијен снева цвет. Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида
Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.