Употреба речи поводљив у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је из Вијене, свршивши све, пошао. Исакович, који је био – откад му је жена умрла – сметењак, поводљив у души, ушепртљао, јављао је, уз то писмо, и то, да је, за Ану, купио два лота сребрних, лепих, оландских чипака, а за

Ћипико, Иво - Пауци

Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што дрхте

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гос-Тоша је био човек попустљив, поводљив и дарежљив. Стари Лазарић је понекад беснео: — Школу ниси хтео да учиш, економисати не знаш. Све ћеш сфурдисати!

Гос-Тоша онда реши да иде сам. Госпа Нола на то узе медаљу и гурну је у ормар међ стари порцелан. Гос-Тоша, поводљив као увек, даде глас својој жени, и остаде у пижами у своме миру и у своме кориту.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности