Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ 63 БАБИНЕ 64 ПОВОЈНИЦА 66 КРШТЕЊЕ 68 НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА 72 МАГИЈА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ДЕЦЕ: ОБРЕДИ И СРЕДСТВА 76 ОДБРАНА ОД ДЕМОНА 80 1.
³⁷ Ипак, и поред сличности, ова два обичаја разликују се како по свом садржају, по начину извођења, тако и по циљу. ПОВОЈНИЦА По рођењу — обично после три, седам или четрдесет дана — детету се дарује појас у који се оно повија, и по томе је
после три, седам или четрдесет дана — детету се дарује појас у који се оно повија, и по томе је обичај добио назив „повојница“.
Гори цео прибор који мајка породиљи доноси за унука/унуку, а који чине колевка, повоји, пелене и покривач, зове за повојница. Од свих ових ствари најважнији је покривач израђен од разнобојне вуне, широк два метра а тежак три-четири килограма.
Долазак мајке, али и свих других жена (рођака и комшиница) у обредни обилазак породиље и детета назива се повојница.³⁹ Жене које долазе на повојницу зову се „повојничарке“ или „бабице“.
„Ако се нека девојка не уда на време, проверава се да ли јој је донешена повојница (...), па ако се утврди да није — накнадно јој се, одраслој, доноси јер је у њој тајна удаје.
“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница. Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана.
“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница. Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана.
“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница. Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана.
Обичај звани повојница представља најранији израз магијске бриге да дете, када за то дође време, буде полно зрело и да се као такво срећно
Филиповић, М. С. и Персида Томић, Горња Пчиња, СЕЗ, 68, САН, Београд 1955. Филиповић, М. С., „Накнадне бабине или повојница“, Етнолошки преглед, 3, Београд 1961. Филиповић, М. С.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Е, па шта ћете! Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница. Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Поморављу (СЕЗ, 86): на крштењу мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422); повојница се зове »кравај« — по колачу који обавезно доноси свака жена на дар новорођенчету (423); погача се спрема и за стрижбу