Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде, Јалакнуше клети, поврвише, Кâ смушени Србу ударише. Неста сместа од пушака цике, Умукоше мале и велике, Посукташе ножи оковани, Поклаше се
Цика, звека, већ Турци измичу, „Бежи, кардаш!“ веће јадни вичу. Сви низ поље равно се сломише, А за њима Срби поврвише. Ох, срећице за Србиње добре, — Дође лоша, само чу ли, побре.
Сред окола гле пуста чадора, Та српскога највећа злотвора, Серашћера Арслан-Сулејмана; Поврвише Срби са сви страна. Споља свила, ал' унутра шта је?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А како исказује за то евангелист, — они изашавши пређоше у стадо свињско; пак ето, таки срокташе се свиње, и једнак поврвише на брег к мору, те поскакаше у воду и све се стопише.