Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Боли... И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... Маринко га је гледао. Његово око као да му је у срце продирало. Он је видео борбу, ужасну борбу...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди. Шамика је право материно дете.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се човек врати са тешко стеченим европским именом, али Београд, изгледа, изабере увек најнепредвидљивији начин да нас повреди. Ко је могао и да сања да неће имати где да преспава своју прву ноћ?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Изворна и чиста дечја песма не може бити неваспитна. Добар педагог увек ће се моћи њоме послужити, а да је притом не повреди.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Могу ја и иза букве, и у трње, а не увек у најгушћи метеж! Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Видим, према излагању ове младе даме (ту Суле галантно љуби руку разредној), према излагању, кажем, које није хтело да повреди ваш родитељски понос, да не кажем сујету, да су вам деца чисти кретени! (Комешање у разреду).
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разгртала кошуљу на прсима и посматрајући с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Буји, паји, моја мила снаго, Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина можда поклања... (Маша се да пољуби Станишу у руку.