Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То следује и из саме природе распростирања дејства у простору. Оно се, ширећи се из свога извора, распростире по површинама све већих и већих кугала, а те површине пропорционалне су квадрату њихових полупречника“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
О томе ћемо предмету, дакле, још говорити. Шта се збива на површинама охлађених небеских тела која лебде изван граница нашег планетског система, то наука вероватно неће никада моћи
Тако се Сунчева топлота распростире по планетским површинама по закону који се даде обухватити математичким обрасцем, сличним оном који изражава Њутнов закон.
То изазива годишњи ток распореда Сунчеве топлоте по њиховим површинама и њихова годишња доба. И то се све може, благодарећи сферној астрономији и небеској механици, описати егзактно
Крајњи ефект Сунчеве топлоте који је за нас од интереса, то је температура коју она ствара на површинама планета и у њиховим атмосферама.
небеска механика, испунила је моју велику собу, а теорија термичких прилика на планетским површинама није била још ни започета. Покушао сам да докучим све разлоге те аномалије, и нашао сам ово.
Они би нам пружили прве поуздане податке о климатским приликама на површинама тих планета, о којима се до тада није ништа поуздано знало.