Употреба речи повукох у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас. Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је

- Рашида! Мој отац! - ухватих је за руку и повукох, а она, вративши ме на онај млаки камен, шапну да се не мичем: овако скупљене, можда, нас неће ни приметити!

- Сада можемо без бриге на играњац. Мој стари ће сутра платити карте! - повукох је ка излазу из гробља, али она рече да је нешто заборавила. Нешто што ми је понела на поклон.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

држећи ме за руку и мрмљајући нешто у себи својим дебелим, избразданим устима, тако је чудно изгледала да нехотице повукох руку: — Говори!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ледени као кипови, војници су били на својим местима. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.

Пред реком заријем мамуз и ошинем корбачем, коњ покуша да скрене, али ја повукох дизгин, да му готово искривих главу. Још једном ошинух, коњ се пропе, и сручисмо се заједно у речицу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. — Шта би, пристаде ли? — Ко... шта?... — Чуо сам све, него говори, не бој се.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја стегох ону округлу ручицу, па је, што сам игда могао, повукох к себи, и, уверивши се да је све у реду, вратих се понова у свој положај.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности