Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури... Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија. Пуче брука на све стране.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом... Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” Станко се нашао поред оца.
Пушке се опет напунише... Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... Прође дан и спусти се ноћ...
— Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге. Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. — Тако је — рече Чупић. И позва их у шатор да се посаветују.
Старешине поставише страже. Војводе се повукоше у своје шаторе. — Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Позорници зауставише један фијакер па немилосрдно повукоше Јуришића, који се лудачки отимао. Али наједном, дубоко у месо његове голе и смрзле руке зарише се оштри, црни и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Највише га је, међутим, потресао крај те војне. Повукоше се; одведоше их у блато и снег. Оставише их да гладују, да се тресу од зиме. Све похвале за сербске пукове изосташе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А онда се игранке лагано повукоше са улица и тргова у напуштене виле и гимнастичке дворане. И када смо ми, деца хладног рата, заиграли свој први
Матавуљ, Симо - УСКОК
То учини и Стијепо корачајући у поврат. Повукоше бакве. Јанко стаде на своју, Станоје на своју. Дјевери се одмакоше са стране. Стијепо викну: -Огањ!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ујаа!... викну Марко и обојица повукоше уже из све снаге и полетеше у висину скоро до самих греда. Звоно стаде. Тако поновише још два пут.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви прснуше у смијех. Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви. Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче. „Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати.
Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога. Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад се обојица опростише један од другог, она зовну своје две пријатељице. Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“.
распри показао је Њутн својим противницима своју снагу и своје зубе и премлатио по којег од њих; остали, преморени, повукоше се са мегдана. Али је та дуготрајна борба заморила и самог Њутна.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.
Ћипико, Иво - Пауци
Привезаше брану, па почеше с једнога краја. Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше. Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се
људе као у чуду, баци са себе кабаницу и угазивши једном ногом у јаругу одупре леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше. — Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед.
Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве. Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Учинимо, дакле, опет скок од 22 столећа натраг у прошлост. После заједничке вечере, повукоше се старији чланови ученог колегија Александриског музеја на починак, а млађи пођоше у варош и њен ноћни живот.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Још мало! — допире нечији пригушен глас. — Затежи конопце! Ови са обале повукоше. — Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ.
Војници се попеше на коње. Неке возове вукле су шесторне, друге четворне запреге. Једну кару повукоше само рудни коњи. Како је који воз приправан, одлепљује се и јури у правцу друма што води за Горничево.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку најзад повукоше из њихове школе и вратише у варош да чека куд ће даље с њим.