Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— весело повика мачак Тошо. Мећу тројицом савезника настаде повјерљиво шапутање и договарање, а кад се из мрака, од планине, зачу медвјеђе гунђање, план је већ био готов.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по дворишту.
На ту дједову муку и бруку, испричану повјерљиво и са снебивањем, Вучина зарза гласно и задовољно као изуларена парипина. — Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш,
— Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава. Милош ухвати интенданта испод руке и повјерљиво се нагну над његово уво: — Знаш ли ти, друшкане мој, да се њој, преко писама, удварао сам Наполеон?
— Ено га сад! — Ма знаш ли шта је, Милошу, брате — поче Џакан фамилијарно и повјерљиво — дај ударај на какво бандитско упориште да нешто отмемо ил ја више не знам шта ћу.
Ујутру, на друму затрпаном лешевима, Бориша пронађе Илију гологлавог и раздрљене блузе, нагну се повјерљиво пут њега и мукло протисну: — Будалашу један, видиш ли ти шта уради са својим сатом?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјеци је протекло вријеме у божији час са „чиком“ — како га већ повјерљиво зваху. При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак састати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али није било то. Дознао сам јутрос од моје болничарке. Рекла ми је повјерљиво, онако као што се каже само разумнијим и озбиљнијим пацијентима, пацијентима који имају смисла за достојанство свог
Ћипико, Иво - Приповетке
Обоје се ћутке поврате на широки пут. Девојку његов мушки глас и слободно кретање разблажи и гане. Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани.
Ћипико, Иво - Пауци
Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива. —Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. —Ти ћеш ми умаћи ... —Нећу, ни ми хитње. Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно. — Не, не! — одговори Иво.
И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: —А како твоји живу? —Моји! — трзну се младић, и настави мирно: —Ка' и други, а да вам право речем, и горем...
Набрзо неће ни овако... — Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? — А ко није у селу? — одговори обловито Јуре.
По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе. Он се трже. —Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. Она га треном погледа и насмија се. — Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се.
— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. — Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јеси ли баш ти пушку видио? — Јесам, видио сам, и пушку и њега. — Како, кад? Хајде причај. — Ево како — повјерљиво поче Стриц. — Лежим ја ноћас на штали, кад ли ме иза сна прену лавеж.