Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко не признаје овака дела за безбожна, погана и проклета? Ово, браћо моја, у церковној историји овако од слова до слова стоји.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је хришћанска крв. Дошло доба да их спира погана турска крв!... — Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!... Види, Сурепе!...
— Шта је?... Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!... Шта ти је? — Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
А нећу те пољубити, синко, да си ми но сто пута унуче! ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња. СТАНИЈА: Свиња није погана, зашто се једе; а коњ, ко ће коња јести, кад је поган. ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ни људи ни мој крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао утећи, него сам је собом понео и у ову пустињу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Шта ти се све није износило као узрок! Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
који се роди у марчаној свијећи (луни), па прије него је крштен, пријеђе преко њега мачка или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да те чујем! — И рамена му се тресу. Тренутак је, може је сада... Ту, на кревету, крв нек се цеди, женска, погана, смрдљива, пуна туђег меса. — Ти ниси био крив. Код мене је била фалинка. — Осећа његову мржњу, глас јој подрхтава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору. То је једно. А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.
Ћипико, Иво - Приповетке
Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: — Бог је убио, погана је зло је с њоме, али без ње, сине, стопут је грђе... Помете нас... — Е, где је то? Закон је закон.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом твоје
ИСАК (говори на уво Вуку и Радаку): Тај што се мршти, Ћерим је, Раде, Погана зверка!... О, знам их ја! Та зар сам мало од њих трпео?...
ЋЕРИМ (шкрипи зубима): Змијо погана!... Свуд си ми на путу!... Ма, тако ми дина, згазићу те, па ма отрован липсô! ИСАК (запиње ороз на малој пушци):
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Да, да, Турки, есть ли ихъ тутъ впереди? — Е, Турци, као Турци, одговара војник не разумев питање Комарова — погана вера, баш су неки баксуз људи. — Пита ђенерал Комаров има ли Турака овде пред нама — умешам се ја. — А?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна!
Да нису гробови?... Гробови нису. Погажени су! Гадне туђинке нога погана Искршила је венац ловоров, Што су ми деди са вековима На споменику свога имена Витешким радом верно низали...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сиге што се окомито спушта, као људском руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу. Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива,
Но, све, све се мора поднети. Непоправљиво, ненадокнадиво, мора немоћни човек носити и поднети. Свака зла и погана реч стоји на човековој савести као камен тешка, али мора се носити и подносити...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила слово божије с плоћу, ти и сад, молим те, роди, ако су ми и погана моја уста, у њима божије слово!