Употреба речи поганити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— слабина лотра — решеткаста страница на запрежним колима лијо (лихо) — без парњака, сам магањити — прљати, поганити (руке) мазија — челник, заповедник мандал — пречага за затварање врата изнутра мем — влага, буђ менђеле (менгеле)

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко? Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња — Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Видећи га код деде, баба Гоша узвикну: Е сад ми је ово дете добро! Волем га! А ти, Петро, не смеш поганити дете и давати му да сиса. Јер ћу те умлатити! На то ће његова мајка: Док не легнем нећу му дати!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И да му повери: како је дању стајао у неком оџаку где се не може сести и где се у шешир морао поганити и трпети страшне болове у цеваницама и после, како му воде никад нису давали и тако у оној тескоби скапавао од жеђи,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Ал' говори бијело Латинче: „Ид' одатле, црни Бугарине! Немам о што сабље поганити, кад на тебе ни хаљина нема“. Ражљути се Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче!

злата кошуља, нит’ је ткана, нити је предена, ни у ситно брдо увођена, веће ми је вила поклонила, — та немој је крвљу поганити!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Те зарад те љуте туге моје и невоље, изволила сам поганити своје тело, да би сотим могла њему храну находити. Јер што сам год од свога ми рода имала и донела била к њему, све су

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности