Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше. Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека. Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох.