Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја сам део ноћи. Над водом и хумом Кад јутрењи ветри својим благим шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом, И увија тужно, кô цвеће и стене, Моје мрачно лице
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
вечеру, обукао се и, с једном мучном намером, припио се уз прозорске решетке чекајући да станари у кафанском дворишту погасе лампе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у Вратимље да погасе наша огњишта и да нас затру.