Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ветар ти по земљи погасио све, све осим свеће на гробу! Не утеко ни секири, ни топу! Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу ни овце
У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком
Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш је ли све на свету погасио зато што те је напустио, ил зато да би ти ближе пришао, Бог!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Он, неспретњаковић — ништа! Ни прстом да макне! Ни да се покаже. Ама баш ништа! Онако јадан и несрећан, погасио и оне две-три бедне светлеће рекламе на Теразијама, и то баш сада кад су успели момци стигли да виде шта је остало од
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича. С докрајченим даном погасио се и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За облачних и бесунчаних дана, у њему није било игре. Ходник би навукао сјену на своја стакла и погасио своје јабуке. ИИИ У приземљу се налазила дједова поморска агенција.
У соби је нагло постало за један степен мрачније: као да је лустер погасио све сијалице осим једне. Други посјетилац осјети се остављен на цједилу. Али се мири и остаје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ни то нам није веома за чудо, већ нам је за чудо како је поклô хатове, а за све како је погасио ватру. Цар завика: — Зар је то све он учинио? — Јесте, царе, тако нам бога!