Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе! Која ли је хајка њему за петама, кад у ову склања главу?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на Соколу, кад смо на Калкан јуришили). Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора.
војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од Француза, и опет пређе нама у помоћ и погибе на Мишару 1806. године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други.
„Удари”, нели „Кучук изненада; а ми се почесмо тући а к планини измицати. Ту нам погибе тринаест момака осим рањени̓. Једва уз поље измакосмо у буковичку планину.
Већ наши Турци не трчаше далеко за нама. Дођемо у шанац Милану у мрак. На том боју погибе наши̓ повише 60, али је Турака и од 300 више, како нам је после Гача казао.
И он и сва војска мртва је игумана благосиљала, говорећи: „Жарко погибе, али сву нашу војску од срамотне смрти избави, јер би нас Турци на њи̓овој вери све потукли”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко! — рећи ће полако Тиосав токорсе и он уплашено. — Да не погибе ко? — одговори Витомир и повуче себи крило прозора. — 'А'де, 'а'де, брате, оћу да спавам.
је невољи, а он потеци за њим те га стиже и натуче и њему кошницу на главу, и по вика: — Беж', беж', попе, кући! Погибе, јадан не био!... Сутрадан — чисто време, боже, милина ти погледати!
— Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум! Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. — Беж'те, људи, изгинућемо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јурнуше на све стране... Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама... Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... Сукоби се с Луком... И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.
Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. — Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?... Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу!
Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!... Наш је душман опколио са свију страна. На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на
Наш је душман опколио са свију страна. На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда
Наједаред му испаде нож из руке... Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је?
Их, ала је ово окршај!... И заиста, беше грдан окршај. Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље.
Умукнуше уста која су веселила држину... — Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! И упаде у најгушће редове. Отуда се врати с пребијеним ножем...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио. Ал' шта је знао радити? О колери му погибе толика чељадија, да је после Аноку држао као мало воде на длану.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А у Рабу, у трактиру, умал не погибе. Неки луди кирасир му понуди, да купи, његову бурмутицу, сребрну и златну. А понављао је да му треба новаца.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако и погибе, устајући мало доцније и по четврти пут, да би повео коње, пробијених црева, ухвативши се за каиш, мрмљајући себи
Војници који су дотрчавали до њега, нашавши га најпосле, сагнути, згурени у пуцњави, јављаху му ко све погибе. Од дима, једва је могао у дну улице, међу кућама, да разликује војнике који се пушкараху плотунима, на одстојању од
Тај крај нарочито се беше прочуо вестима што их је добијао из туђине. Ту се прво дознаде да погибе Аркадије Исаковичев слуга, и да му ни мртво тело не нађоше. Ту се сазнало и остало.
Говорило се, једно време, да погибе и богати Антонович, коме ће темишварски трговци да зидају цркву баш више села, на брегу, према петроварадинским
Аркадије, који први погибе, на војни, већ давно није лежао бачен у реку што га је била занела под врбе, које су биле исте као у његовој земљи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Особито се ту одликова соколасти Крцун Сердарев, син оглашена јунака, сердара Нова Бојичина, који погибе под Дубровником и кога владика не могаше прежалити.
знаш, у жалости, јер ми млађи син погибе у чети има двије године, а још није освећен! Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по
И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих.
Стево уздахну дубоко и настави: — Ту нам погибе и војвода Стано Ускоковић, а иначе не изгубисмо много људи, а њиховијех погибе око три стотине и педесет.
уздахну дубоко и настави: — Ту нам погибе и војвода Стано Ускоковић, а иначе не изгубисмо много људи, а њиховијех погибе око три стотине и педесет.
Та дјевојка бјеше још у колијевци вјерена с њеким Залажанином, који погибе под Новијем, у боју против Французâ, па ће се тешко ко наћи да је узме.
три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат. Она му роди Рака и умрије на пречац.
Пура Перов имао је само сина Пера Пурова и два синовца већ стасала: Драга и Ђура Машова, којима отац одавно погибе. Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година!
Радоје погибе биће десетак година. Син му Кићун жив, али се не уврже на оца, но је ситан, сметен, рђица, каквијех је, срећом, мало у
Погибија! Владика преблиједи, те и он једва изрече: — Шта би, дијете? — Погибе наш Илија Драгов! Уби га Марко Матов Почек.
— Бог и теби дао здравља, добри господару, а вјеру ћемо чувати, занаго! А нека је и теби на аманет наш Јанко! Е погибе ђетић од нечесова дерта, а не знамо заправо шта му је! — Проћи ће то, синко. Знаш, мека је срца, па... Али, проћи ће!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине. Змај је био, кâ змај је и пао, Сам је онда триест сасекао, И што ћу ти хвалити га веће, Нигда
ХАЈДУКОВ ГРОБ Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли па се закрвави, Вук издаде, а Обилић паде, И погибе наш честити Лазо — Тад је Србин под Турчина пао, Ма се вазда јадан отимао.
под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа беше најпотоња, Де погибе Милош и Радоња.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он пјева, пјева некако жалобитно као да три дана крува није јео, а јадна младица погибе од плача. — О-о, то није добро — гуди потиштен Сава, а баш му ништа паметно не пада на ум.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Све је то као сан. Наједном се промоли једна покисла глава, погледа нас унезверено, и тек проговори: — Погибе потпоручник Радојко! — Шта?!... Како?!... Није могуће!... — повикасмо углас и скочисмо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Српској капи свуд име погибе. Постадоше лафи ратарима, истурчи се плахи и лакоми — млијеко их српско разгубало! Што утече испод сабље турске, што
Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика. Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове.
Ко ће чете сакупљати, четовођа, ко л' крајини бранит крило, братско крило, ко ће турске главе сјећи, остра сабљо? Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе...
“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе... А млађег ранише Никшићи лани, те умрије од рана.“ „Хеј грехоте. Оста ли бар дјеце од синова?
Заова јој, млада удовица Милуна Пејова, који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста
Али сад плотун њих рашћера, не погибе ниједан, но се један лако рани. На то и прекидоше. Сунце већ нагло бјеше за гору.
што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе другоме што се рани — и све потанкости. Сердар је пушио, не обрћући пажњу на ријечи што издашно сипљаху.
У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...
„Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...
Зец, као зец, ни стрва му ниђе... Е, куку мени, рече Ћеклић, погибе ми јутрос мазга, још каква мазга, кад оно јутрос тек се излегло, па онако трчи, а да какво би кашње било!
А нечесов Котарац — вели да је ускочио тамо — јунак, а згодан, кукала му мајка, посјекао је и он четир, ама погибе. Чини ми се, вели, погибоше још двојица од нашијех, а неколицина се ранише. А, вели, блага понијеше на товаре!
Неко згодно момче, из Фоче родом, посјече и оно четири главе, ама погибе кукала му мајка. Узели су, вели, лијепа оружја са влашади, срмали-леденица, ханџара, дугијех крџалинака — бреме, брате!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Питао Приморац Црногорца: — Зашто ти отац онако лудо лани погибе? — А зашто твој прољетос опако женски умрије? 6 Питали Црногорца: — Од шта се може најприје застиђети један ваш
У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у гребен’ма нађе; Стару мати одведоше свати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никола се измаче, виде Стеву Чађевића опруженог на пртини, па шапну: — Еј, добога, погибе најлепши човек у Прерову. Иза општине Тола оборио војника, опкорачио га, седи му на грудима и обема рукама га дави.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука. Око друге једне градске капије, камо је појахао админист
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после прве борбе коју је твој пук имао Омил ми је јављао: „12. августа Звездан погибе. Били смо у истој чети.“ Ја те нисам видео онога дана кад си пао, мили брате.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Чекао си ме, је ли? — Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас. Камо ти Радован? — Погибе. Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.
Ћипико, Иво - Приповетке
Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо?
— Није ни он најгрђи! — опази жена, па се тога часа као зачуди : — Што, људи, радите? Видите да погибе човјек! — И окрене се према Илији: — Илија, брате, имаш ти на коме да се одљутиш! Тражи ти оно твоје женетине...
Краков, Станислав - КРИЛА
Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу.
Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сад се сазнаје и распитује ко коме погибе, ко како прође у страшном окршају. Логором овлада жубор, узвици и довикивања. — О, Симо! — У... у... у...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи. Већ погибе храбри Вељко, десно паде крило, Устава се провалила, бурја продре силно. Јаук се чује, Враг ланце кује Сербији.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И Топузовић, Бранећи мушки тврду границу, Од издајничке сабље погибе. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, војводо! Катуњане ми верне искупи И што мо’ш брже брзај Морачи; А за тобом ћу намах послати
Ћипико, Иво - Пауци
Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац .... помозите! — Погибе зар? — приупита племештак. Мушки из куће похиташе са Радом.
Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац .... помозите! — Погибе зар? — приупита племештак. Мушки из куће похиташе са Радом. За њима нагнуше и други из комшилука. Журе се и ћуте.
Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. — Погибе к'о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај.
се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к'о капља млади. Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
15. Нејаки Јово, да би спасô сестру, Диже се крадом преко хладне Дрине, Ал' овде паде, на овоме месту Погибе мучки од заседе њине. Делије тада дограбише мому, А власти турске разбојнике скрише...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
! Из једног судара возова излазим, Окрвављен мало ево, као први зорин зрак, И смејем се: на девојку неку, што погибе. Разголићених бокова Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова, За мало големог дрхтања, И младости, сред крвавих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше.
Кад ће доћи, да се њему надам? А гаврани одговор завршавају речима: Српска војска турску надвладала. Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору
Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените.
понављају се речи које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити започеше“, „погибе“, „погибоше“, „сва изгиба војска“. У песми Мусић Стеван понавља се кнежева клетва, на којој је ова песма и саграђена.
“ У другој Иво каже поводом сукоба са првом потером: Од њих нико не остаде, мајко, од нас нико не погибе, мајко; поводом сукоба са другом потером: Од нас нико не погибе, мајко, Од њих нико не остаде, мајко; а поводом сукоба
потером: Од њих нико не остаде, мајко, од нас нико не погибе, мајко; поводом сукоба са другом потером: Од нас нико не погибе, мајко, Од њих нико не остаде, мајко; а поводом сукоба са трећом потером; Од њих, мајко, нико не погибе, од нас,
нас нико не погибе, мајко, Од њих нико не остаде, мајко; а поводом сукоба са трећом потером; Од њих, мајко, нико не погибе, од нас, мајко, нико не остаде; а на тај начин — а и промењеним редом речи (та промена је, очигледно, врло вешто
То говори војвода Момчило, то говори, а с душом се бори; то изусти, лаку душу пусти. Кад погибе Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу
Препаде се Страхинићу бане ђе погибе лудо и безумно, а нешто се бане домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов
војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет Југовића, како девет сиви соколова, и њиова сва изгибе војска.
војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе ерцеже Степане, и његова сва изгиба војска.
Тад би Лаза надвладао Турке, — бог убио Вука Бранковића, он издаде таста на Косову! Тада Лазу надвладаше Турци, и погибе српски кнез Лазаре, и његова сва изгибе војска, седамдесет и седам иљада!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стричев дјед Алекса, који је трчао поред њега, преплашено викну: — Ехеј, погибе командант! Уловише команданта! — Овамо љестве, жив сам! — кликтао је Ваљушко из рупе.
“ — А шта ти је било с дједом? — упита осјећајни Вањка. — Ех, шта! Погибе недавно, прије педесет година, кад су се оно кметови побунили против бегова.
ослушнем боље — настављао је Ник — и чујем јасно да то пуца она патрола која је окренула у Николин заселак. Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе! — мрмљао је Стриц у свом зеленом склоништу.
Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе! — мрмљао је Стриц у свом зеленом склоништу. — Не пуца се џабе из вој- ничких пушака.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј! Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да кога удобровољим; не сетих се
А што ли ми је и хвајда више од овога света, каде ми мој душевни свет с очију погибе! Како ли са живим људма да и боравим. и међу живе стаљам се, а мој живот гробу сам издала!
човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те погибе! Вожаху свештеници на коли с упрегнути новонеучени јунци божији ћивот.
мајсторији Гедеон дови, те цигло са својих триста јунака разби туштену мадијамску војску: сто и дваист хиљада што их погибе на том ноћном међусобном боју.
У томе и погибе; не познајући га посекоше. А кад виде му војска јер им паде на боју краљ, с грлом, с главом навалише сртати и жустро
Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе.
« Инди, што ће? Посла по њему к везиру свому писмо у табор да га уреди у боју на први харц. И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе. Учини блуд и стога би и крв.
А ако ли сам изда се, то без свакога суда погибе. А Бог не тако. Него кад човек таји свој посао, онда га мори и мучи га, а ако ли својевољно искаже, таки га опрости и
Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе. У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо дрво дову викати да се Турци клањају; у том сплете се и он, хукну
А и отац му бијаше тек деспотовић, Ђеорђа деспота син, јерно тој лози србској, краљско име погибе на младоме цару Урошу. И осташе мања господа, јерно по кнезу Лазару и земљу већ своју с градови погубише.