Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и мрави Чврчак дође у зимње доба к мравом, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’ и ту се потуку. Но кад у том боју турска поглавица Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само Ваљево и празне куће запале, онда Турци почну
— А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на војсци био, а
” Он се изговарао да не може и да није право да погине од Турака на правди, онда гракне сва скупштина, више од хиљаду људи: „Ако ти буде суђено, а ти погини као кнез”, пак
Мој стриц Јаков са војском оде пред њи̓, и 23. фебруара побију се, где погине од наше стране буљубаша Исаило Лазић из Уроваца, а од турске стране погине њи̓ов ага Арпаџић бег.
фебруара побију се, где погине од наше стране буљубаша Исаило Лазић из Уроваца, а од турске стране погине њи̓ов ага Арпаџић бег. Рањени̓ било је од обе стране.
И од села Докмира, повиче Грбовић и Молер: „Ај, браћо, држите се, удрите се, ето нас вама у помоћ!” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина. Турци побегну, а наши заокупе и, они одморни од кућа, потерају.
(Ту погине наш кнез Пеја и доста други̓.) А други турски пешаци из шанца подиђоше под нас пуцајући уз брдо, а ови други навалише
Од наши̓ погине из Котешице храбри Марко Кара и више од српског фрајкора. Речени Марко убије Зеина, пак баци шоцу а узме Зеинову
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у руци, за Росију.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо не истиче, да и њу после позове онамо, да тамо не погине.
Чинила се као да јој је потпуно непознат и питала га је ствари које га пре никад није питала. О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти.
које је хтео да употреби нарочито при опсадама, и Беренклау није мислио да му ускрати чин потполковника, ако не погине. План за напад, који је Карло Лотариншки сматрао за свој, имао је Беренклау готов.
Размишљајући, пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој муж погине, она је као заборављала да има деце, јер су јој та деца била тако досадна.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
предугом реду за карте кад би се приказивао Чаплинов циклус и сви они дивни филмови Марсела Карнеа, где увек на крају погине Жан Габен са цигаром у углу усана.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена... она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не жалио нико да погине.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар па имао три сина.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
носе скакавце око врата као накит и нуде помоћ уз мало наше крви наш човек им удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине. Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез...
Ево, баш онај мали пешак са забаченом шајкачом, погнуо се грешник и иде можда да погине. Не можда, већ сигурно... Сутра, можда баш у ово доба, лежаће исколачених очију и крвавих уста.
— говорио је јетко наредник Милутин. — Уосталом и нашта ће, када је човек и тако одређен да погине. — Главно је да они из позадине остану живи — одговори потпоручник Александар.
Тамо је један погинуо. Само, казао је командир да му је вратимо кад неки наш погине. — Добро, онда води ти рачуна. — Разумем! Осећам како ми се мути по глави.
Али пешаци не хају много. Крећу се слободно, или погледају с времена на време, понеки погине, али они и даље врше свој посао. Изгледа, за њих је смрт исто тако свакидашњи догађај као и ручак и вечера.
А они се убијају као зверови. Ко може да убеди ову мајку да је њен син требало да погине... — Па ништа! — упаде опет Александар. — Да нису погинули, они би помрли. Данас, сутра, прекосутра.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ (шапти на ухо сердару Јанку) Овај држи за реп аџи-Аџа, и пуштит га задовијек неће док погине кучка али жрвни. СКЕНДЕР-АГА (Види Вука ђе шапти; није му мило) Што је ово, браћо Црногорци?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно. „Ваистину ако гладан погине, о души вам, а погинуће одиста, јер ми се уснило“, преузе Мишан. „А шта си то снио мајчићу?
га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што сте и ви цвијет народа тога, па док је срце здраво да ако не погине ни тијело...“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје.
Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем!
„Фала Богу чуда!“ рече Милић. „Није но га јуначко срце вукло, а суђено му, може бити, било да погине!“ На томе прекидоше. Пејо није већ ријечи проговорио до куће. А дома нареди те ожалише Јанка, као што бјеху и Милуна.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући. 2. ЋЕЛА. Био један цар па имао три кћери.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
говорећи: „Цару славе, једини бесмртни, Оче неба и крепости, и који промислом своје доброте ниједан човек не желиш да погине, већ сви да се спасу, (И Тим. 2, 4) не остави мене погинути!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Цмиља се враћа Иконији, која, код шанка, покушава да поврати Јагоду.) ЈАГОДА: Од моје руке, несретник, да погине! После свега! ИКОНИЈА: Ајде, попи још једну, лакнуће ти!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра.
На празнине радила. Морала сам. Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу. Зато што је бездушник, Христе, сине божји. Нека Аћим и моја мајка испаштају своје грехе. Нисам крива...
Звона луде и за тренутак ломе сећања. Ово је моја буна. Биће жешћа од Тимочке. Лепо, слатко да погине, онако како су гинули стари радикали. „Како си ти, бабо, поступао према њему?“ Вукашин се подигао и обгрлио колена.
Па и да погине данас, нека погинем, синови и народе! смрт би била лепа, толико лепа да би морали и у историју да је запишу и слику у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После таквих тренутака био је сигуран да неће погинути баш зато што би му, и да погине, било свеједно. Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако дрво штитило.
Тада је изговорио речи које су постале чувене: да нико од њих није дошао да се врати, него да погине. (Тако је, у пролеће 1815.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад ће општи творац починути и свој свети
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не сећам се ниједног, али ниједног се не сећам међу њима, у чијем је плану било да погине. У току ратова сретали смо се, то сам знаш. Шта су нам они говорили? „Само да се ово сврши.
мучан осећај страха у сну, исто онако као у рату, у црним кишним ноћима пред наговештену борбу, кад је извесност да се погине увек већа од могућности да се преживи, неиздржљив и нелагодан један притисак до очаја.
— онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да погине; онда се његове плаве очи, дивне и детињске, у којима се види сва она топлина његове племените душе — од које као да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта велиш ти : кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио ? — Е, то ти не умем рећи. Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како тица изгори, Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде с њоме кући. СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ Био један старац и имао пуно дјеце, па је
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити заурлаше: „Уа, Арнауд,
Краков, Станислав - КРИЛА
је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине. Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна. Хтео је покрета.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!... Мајко, води ме! ГЛАВАШ: Ни корак један!...
А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!... (Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А
Освета...“) Одсад где жива видим Турчина, Ту ће погинут! СВИ СЕЉАЦИ: Ту нек погине! (Један Рудничанин долази.) РАДАК: Откуда ти, добар човече? РУДНИЧАНИН: Од Такова сам!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У војсци нису ретки случајеви да војници пред бој траже извор куражи у крепким напитцима. А међутим нико лакше не погине од пијана војника. Он се обада, кочопери и срља, док сам не налети на какав куршум.
Између осталих с наше стране ту погине од черкеских ножева и мој добар познаник и врли друг руски потпоручник Штробиндер, с којим сам неко време заједно
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине. А за мене понајмања Српски умрети, — Та ти ћеш ми сина дати, Да ме освети. ХХ Јеси л’ ме жељна, драга?
Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби. Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А после, друго, ја сам могао и да погинем. Зар не?... Код вас артиљераца кад погине водник, онда се то одмах забележи у аналима пука.
Зар не?... Код вас артиљераца кад погине водник, онда се то одмах забележи у аналима пука. А већ кад погине командир онда сви скупљате прилог да му подигнете споменик. А код коњаника!...
А већ кад погине командир онда сви скупљате прилог да му подигнете споменик. А код коњаника!... Кад погине командир, они га прогласе за националног јунака. Међутим, код пешака је смрт текући посао.
— Несумњиво. Али ако је човеку суђено да погине, потребна је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла, неког идеала, у
— Бре, бре, мене све жмарци подилазе — вели Брана „Махер“. — Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу. Пера наставља: — Знаш... а ловац подигне пушку. — Па нишани...
— Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака. — Ако се појави још који лаф, ја мислим, господо, да ће „Ђеврек“ да погине „брез метак“ — смеје се артиљеријски потпоручник „Кица“. На тај начин убио је Пера осам лафова.
А тај људски резервоар, одређен да погине, топи се из дана у дан. Умирало се на фронту од челика, копнило се у позадини од маларије и других болести по разним
А мој осматрач у киши куршума треба да сачува хладнокрвност и да осматра. Уосталом, ако погине командир чете, или његов водник, војници ће и даље гађати.
Уосталом, ако погине командир чете, или његов водник, војници ће и даље гађати. Али ако погине артиљеријски осматрач, топови су онда неупотребљиви... И шта после...
— Број таквих је, сигурно, највећи — каже Драган. — Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине. Али, тек, било овако, или онако, посао се врши. Запитао сам командира за пету групу. — А... они су цвећке позадине.
Или је то ваљда страх од смртне опасности. Падоше ми на памет речи командира Стојановића: „Никоме није мило да погине“. Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па – бум! А он, што каже господин Милисав, не би рад био да погине. Него је казао да почнеш ти ислеђење и без њега. ВИЋА: Вала и не треба ми, и волим сам да руководим целу ствар.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Момак пође, али се сруши у провалију и погине. Последње речи које је упутио девојци биле су: »Не заборави ме!« и отуда остаде цвету име незаборавак.
Ћипико, Иво - Пауци
Убићу га — помисли. — Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше. — И право је да погине од туђе руке, — оправдава избившу мисао. — Колико је здравих снажних људи уништио, раскућио, а зашто?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела, ни копље, ништа што је људска рука створила, па ако икад и погине, погинуће само од грома.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
како војске средњеевропских сила прелазе Дунав и Саву, како Карађорђеви јунаци јуришем освајају град, а Васа Чарапић погине ту, под мојим прозором.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Често пута баш онај погине који мисли да неће погинути, а не погине онај који мисли да ће погинути. Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине
Често пута баш онај погине који мисли да неће погинути, а не погине онај који мисли да ће погинути. Дабоме да би за одржавање реда и дисциплине много боље било кад би се унапред знало ко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бежала је пред навалом. Тамо негде око Призрена нађе мужа и придружи се њему. Али уз пут их нападну Арнаути. Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране. Остатак батаљона се једва спасе. Од свих рањених изнесу само ову жену са дететом.
Просто речено, командант је тај који треба последњи да погине. Оваква наређења за време рата постала су голе фразе. Много штошта се и не догађа по замисли штабова, који често
Каже, шест дана је у борби, па самом себи изгледа страшан. А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво.
Ко ће још да сахрањује мртве. Све је похрлило да пољуби земљу и погине. Шест дана и шест ноћи трајала је та кланица...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љуба, која је видела „зао санак“, покушала је да га задржи, али он се није бојао смрти; његова једина мисао је била да погине на време, у прави час, заједно са осталом браћом.
Вуксан од Роваца, јунак песме Три сужња, одликује се не само јунаштвом него и ретком памећу. У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“.
сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док погине Марко, а сад ћеш ме ти вјенчати с њоме“.
Исто тако кад се нађе глава (власник) поред имања, замуке, ствари око које се мучио, па та мука буде у опасности да погине, а тај власник се не заложио за њу, не помогао јој, — и ту главу посекли крвници!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
кога ми је ваљало гладна нахранити и жедна напојити, — а ја сам га клео и говорио да га нестане, И род му и пород погине, да му се ни имена не зна, те се цело истреби са земље, — и ова смртна ми беседа — би моје грло гроб моме пизменцу.
ЈУДИНО ГРОБЉЕ Продајник му Јуда дотле све мерка и гледа у то се уздајући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив
Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.
А камо ко се сам од зла срдца закоље, обеси се, скочи у воду ил' се отрује и вечно погине. Многе су те и разлике људске смрти, моја мила браћо и сестре! Него ли док смо да смо!