Употреба речи погинемо у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Заречемо се: баш да пођемо, па макар не дошли више; ако где и погинемо, доста је браће и на Врачару погинуло за свој род.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна. Наше је да погинемо, а када нас је та чаша мимоишла, и непријатељ је сада далеко, онда уживамо благодети овога сунчанога дана.

Јер зашто би постојали оволики силни штабови... Њихова једина дужност је да се старају како ћемо ми да погинемо... И док су звецкали грошеви и динари, горе на положајима праште пушке, а повремено писне и понеки куршум изнад наших

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Вели, не би ме познао. Али сам добро дошао. Он ће на Пијаву, идућег месеца, па, ако треба да погинемо, заједно ћемо. Иако ја стојим, пред њим, у ставу мирно, чини нам се као да смо се вратили у детињство и да се,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— оде одјек гором и планином из пет стотина грла. — 'Вала народу, који ће нас тако спомињати кад вечерас погинемо, бранећи Христов олтар и свету ћабу од мрски' и нечастиви' Агарјана!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности