Црњански, Милош - Сеобе 2
„Куд сам пошао?“ прошапта себи, уморно. Чинило му се да заиста гледа низ улицу, али темишварску. Међутим, погладивши своје брке, које је био намирисао, он се исправи, па му се учини, кад се испрсио, да стоји већ и у Кијеву, куд сви они
Ћипико, Иво - Пауци
— опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко?