Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање. Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се
Ја му све исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад сам свршио, а ја погледам у мог побратима: он је као прут дрктао, а лице му дође бело као листак хартије.
Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су одиста лепи људи!
Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио! Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!
Док повика думенџија: „Устајте, ко је легао!” — Ја устанем и натраг погледам, а оно се опет бели и рекнем: „Ао побро, црни̓ твоји̓ гусака, а горега мог тихог Дунава!” и одемо даље.
да му нико његов Турцима не верује, али сам ја његов аманет заборавио, но то из нужде и за народ жертва, и сваки час погледам кад ће џелат доћи да сече.
Колико ме капетан слободи, ја једнако џелата погледам. Док једно јутро дође мој поочим, капетан новски, брзо иде и нагло повика: „Муштулук, муштулук, попе: живи бегови!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана. Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту. Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал... Као постављен да се руча, као није...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нема од тога ништа, моја лепа бако!... Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... Погледам само, а моја баба преда мном!... — Ти се шалиш! — грцаше Петра. — А гле јако!...
Заврзан погледаше низа Саву. — Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. — Погледам Сурепа! Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!... Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? — Бих!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном? Каква је то веза измеђ душе сада, И тих дана што су протекли, кô вода?
Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео! Јер што срце хоће, то је његов део — Увек нови део од нове минуте.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу. Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке.
Али наравно да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете! Али даље, наравно, ништа.
Ја иђах за три степена више и водих је за руку. Кад бисмо на пô басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је. Она се заљуља и прислони се на зид. Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Откуд да се ја куглам, слатка?! — Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу. — Погледам ујутру сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече сановник под јастук), а оно и за »куглање« и за
Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ... Ето, па и овако, какав сам да сам...па опет се стрефи па понекој замакнем за око...
« вели ми господин владика. — »извол’те се уверити сами.« — Ух, ух, ух! — А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видети! Коњски зуб, сасвим коњски, и то још колики!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница да ме укаља. Сутра дан, седим ја и плачем, кад погледам: неко убацио њено писмо; погледам ја на патосу, између кревета и ормана, стоји писмо... жут коверт.
Сутра дан, седим ја и плачем, кад погледам: неко убацио њено писмо; погледам ја на патосу, између кревета и ормана, стоји писмо... жут коверт.
Африка
Иако жури — јер ко зна где ћемо бити приморани да ноћимо — он зауставља кола чим му се учини да бих ја нешто да погледам или сликам.
Никада краја. У голој води, задуван, погледам непрестано на сат, скоро расплакан што ћу задоцнити и што не знам како ћу после у Казу, и на брод који је осамдесет
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нешто даље налази се нека кутија. Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере. Погледам лево, кад тамо ја— сав у коцкицама и пругама. Телевизија!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Ама ти баш палиш, прико? — Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ. Затим га остави високо да га жена не би дохватила, јер таквим стварима само
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ударио крај себе сикиру у пањ па се удудучио, а ја, чим га погледам и видим ону бравећу бекињу на њему, одмах ми на ум падне нечије јаре или јагње.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Толико немоћна, да се немоћи своје стидим... у дете не смем да погледам од стида... Зар да те живог мајка оплакује... (Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те!
Пита оћеш ли кафу, кажем оћу. Донесе она кафу. Попијем. О оном још ни речи, само је гледам. Погледам је овако, скрозирам је, видим, врућина јој. Погледам је овако, она цепти од зиме. АХМЕД: И онда?
Попијем. О оном још ни речи, само је гледам. Погледам је овако, скрозирам је, видим, врућина јој. Погледам је овако, она цепти од зиме. АХМЕД: И онда? СУЉО: Дише, ко да је трчала узбрдо. Ништа ја, ћутим.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По целој кући мастан мирис од јела и пића. Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву!! — А, а, море! Стани док погледам у ћитап, — па се сегне руком, да дохвати ћитап, а Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду. СТАНИЈА: Како погледам, таки се гадим. НЕША: Видиш, Велимире, право мајка и говори. Зашто је не скидаш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Баш мени! Како да изађем на улицу и погледам свету у очи! Имаш ли ти можда какав предлог? Увукла сам у своју стару писаћу машину марке „Адлер“, наслеђену од
И једнога дана, баш сам била устала а напољу облачан дан, погледам се лепо у огледалу, право очи у очи, и упитам се: „Па да ли си ти нормална, Анчи? Видиш да те човек ескивира!
К. као и обично. — Узгред буди речено ... — наставља матори обраћајући се мени — да немаш негде коју цигару? Погледам на календар који виси у кухињи, кад оно седми у месецу!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Да смех тај ме мимоиђе, Љубовиђо Љубовиђе. Куд погледам - све сановник: о језама лебди стење а реч једна звоно, звоник, Љубовиђа, жуборење.
тандрка ва, када се примири то шкрипаво шклопотање, да свратим ту и да заседнем за неки од столова између оних бреза и погледам, из те мале пустоши, преко кафанског крова у београдско небо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ах, наше туге несакривене!“ Четвртог дана поштар Босанац, јавља ми зором: Стигао странац!“ Погледам брзо. „О Тибетанац!“ Окице косе дечака красе, прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета, зна се.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Једна је чудна, сасвим црвена, обојена ко зна чим. Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена. Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам.
То је читаво проклетство и ваљда највећа несрећа које је рат оставио за собом. И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано.
Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг. — И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет: боже мој, покојник је, колико јуче, умакао у тај сланик... (Заплаче се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда се диже један да ми наздрави. Народ га непрестано прекида узвицима: „Живела војска!“ — а ја кришом погледам кроз прозор, да ме не изненади нека патрола аустријска. Куцало се чашама, ракија се разливала. Народ пева од среће.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе... Да ли су страшни ?... А како ли је њему ?«... И он притискује браву... врата се крећу... ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад пред родску кућу дођем, Кад погледам на прозоре: Три прозора три гаврана! Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна крила, Не даде
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Зато што је моментални болесник! БЛАГОЈЕ: Шта кажеш да је? ГИНА: Мене назива мајком, а тебе оцем! Кад погледам њега лудог, и тебе пијаног, не би ме чудило и да је истина!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца. Од смеха мог умире дан, а свакога ког погледам, стиже моја судба, срећа и сан. Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви. Кога год погледам, украшен орденима и лентама. Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му
Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. — Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп.
додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору. Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане. Сваки упртио по једног па га Носи на збор.
„Баш ми крв у жилама племенита, и ништа друго!” — помислих у том тренутку, и с презрењем погледам на једног простака што баш у тај мах прође и у непажњи нагази оно дугме. „Простак!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и шта ли се кува у тој натмуреној округлој глави, која се енергично и немирно врти на широким угнутим рамевима?... Погледам га још једаред, и од тога ме обузе још гори страх... Не знам ништа, ни где сам ни шта радим.
Управо не мислим, јер за тај посао слабо марим, него ’нако некако осећам да ми се срце леди и стеже, кад погледам моје малишане. Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар!
Кад прођем сад поред Васиног дућана па погледам унутра, срце ме моје заболи; све пуно, брате, ко кутија, па те милина погледати, па још кад помислим да је све то
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЖАЛОПОЈКА 271 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНИМ ТРОНОМ 272 ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ 273 НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ 274 ЧУКУНДЕДА 276 УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И
НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У
Толико су били гладни и мршави Да су им шајкаче падале на уши. И зато, кад год погледам велику градску палату, У мени се пробуди сећање најтајније: Помислим на војнике који су умирали у рату, Тамо, у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера!
— Онда Еро: „Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Не ћеш, Бог и Божја вјера!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Не знам каква је ово секција! Теоретски, све се слаже, у длаку, а кад погледам око себе, на терен, то апсолутно није то! ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми! Убићу је, пошто живу не смем да је имам, живој не смем да погледам у очи, ни реч да јој кажем... Убићу је, убићу, и бар мртву да је имам, мртву да је љубим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ћутим ја, мислећи, шала или не, ти баш нећеш ништа имати; пак онда погледам и ја на њега, баш као и он на ме, показујући му да не марим за њега ни за ње|гову кућу, већ ја имам поштена познаника
Верујте ми, драги гослодине, да с великим страхом идем којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на десно, кад на лево, да ме ко за врат не шчепа и не викне: дај плати што си дужан! Пак да ме дланови не сврбу?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
где сам се родила, Кад се сетим тад ми ничу крила; Кад се сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Поведи ме у небесна поља, да погледам блажено жилиште ђе си и ти никла и живила сљедујући стопам архангела на бесмртним и свијетлим крилма под знамењма
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад их погледам, чини ми се да сам залутао у свет из „Хиљаде и једне ноћи“. Пут ме води кроз уске ћошкасте и стрме улице на узвишицу
Кад стигосмо до клупе и седосмо, он ми рече: „Одавде можете, мој драги млади пријатељу, обухватити једним погледам онај кутак света у које проведох без прекида четрдесет година живота, пошто сам пре тога обишао целу Земљину куглу“.
„Чудноват контраст!“ „Да, када погледам унатраг, чудим се какао се то све одиграло као само од себе, а из безначајних случајности“. „Како то?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер кад човек путује, треба да путује господски. Уђем, дакле, у један од вагона, сретнем кондуктера, погледам га значајно, то јест просто намигнем, а он пошто схвати, одведе ме до једног мрачног купеа који откључа, приносећи
ОД шегрта постао сам угледан грађанин и све сам ту стекао. Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година.
— Још на фронту предосећао сам нешто чему нисам смео да погледам у очи — говорио је он чистећи џепни ножић чачкалицом — кад ми је један блиски рођак писао да треба само себе да
“ Па ми дуну сав пухор са цигарете у очи. Ја трљам очи и погледам у лампу: љуља се. И под и дуварови и таван све се таласа, а ја га сваки час питам: „Је л' те, молим вас, може ли се
И устајући погледам у огледало. Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво,
— Ах, Ѕтеван! — Лежим, дакле, ја, и с времена на време кроз леву трепавицу погледам, па брзо зажмурим кад он мене погледа кроз десну трепавицу.
али наједанпут погледам а он примакао главу твојој, па усне и ти тако исто и ... он те пољуби. Онај мутан поглед жене засја, па се усредсреди
Скупљен тако у оном углу осећах се врло непријатно, па се не усудих ни да погледам около себе, уверен да ме због ове непристојности посматрају с презрењем, утолико већим што се онако наочи чиним
Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста. Погледам око себе и видим да су оне прилике око мене Французи. Према томе, шта?
„...Пуче пушка, господин председник; кад погледам, а оно зец, там’, там’, овам’, па међу ноге, баш међу моје ноге, господин председник, прави зец.“ „Какав зец?
Пробудио сам се кад је већ било добро свануло. Погледам, потом, око себе и видим да смо провели ноћ усред једног малог сеоског гробља.
И чудновато, баш усред ове забуне, усудих се да је погледам у њено мило, округло и најнежније детињско лице, које ме, данас, и кад га понова гледам у сећању, тако живо подсећа на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
! Прије него сједнем за рад, дуго бришем стакла наочари. Захукнем их, па их тарем, па кроза њих погледам према свјетлости, па их опет тарем.
ЛИИИ Погледам се у огледало и останем изненађен: мјесто шеснаестогодишњака којега сам очекивао, у мене зури један већ стар човјек с
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
стој !«... и пуче пушка... Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. — »Шта је било ?« питам Добросава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сви зецови по заповијести њиховог старјешине, те им старјешина рече: — Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али нам није више живовања на овоме свијету од укора свијех људи и сваке четвороножне
Онда Еро: — Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву! — А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Све то сам добио од власти у Касл Гардену на рачун ”ујка Сама”. Онда сам изашао напоље, жељан да погледам тај велики Њујорк, са осећањем, како би то рекао псалмописац ”као крепак човек спреман за трку”.
Када сам једнога дана први пут шетао од Творнице у Кортланд стрит улици до Вол стрит улице да погледам стару палату Федералног хола, пред очима ми се указа слика како канцелар Ливингстон заклиње председника Вашингтона.
Кад год погледам ову дивну палату, узбуђен сам при помисли да блага која она садржи у облику организованих научних достигнућа и умова,
Ћипико, Иво - Приповетке
— То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље. У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
“ И даље: „Убрзах корак до првих трговина чији су спољни зидови били у огледалима. Погледам се. Гле, све је на мени измењено, раст, одећа, осмех, лице.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Боже, Живка, како то говориш; па зар ти не мислиш мало да погледаш и на своју фамилију? ЖИВКА: Како да погледам? ВАСА: Тако, да је збринеш! Па зашто си постала министарка, ако нећеш своју фамилију да збринеш?
После овога што је изашло у новинама, веруј, ја не бих смела изаћи из куће, нити бих смела да погледам свету у очи. Волим у Ивањицу, само да се склоним свету испред очију. ЧЕДА: Још кад би ти знала колика је брука.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како бих онда смела на очи да му изађем, а камоли да се усудим и да га погледам!” Свуда се, сем интерполиранога ауторовог коментара, једнако чује Тодорин глас, њена забринутост колико и радост.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али гост... Ради овога прага и ђетета!... Причекај... Затвори врата... Разговорићемо... Дај ми да погледам своје дијете! — Куку мени, што нас овако ојади!
Петровић, Растко - АФРИКА
Иако жури — јер ко зна где ћемо бити приморани да ноћимо — он зауставља кола чим му се учини да бих ја нешто да погледам или сликам.
Никада краја. У голој води, задуван, погледам непрестано на сат, скоро расплакан што ћу задоцнити и што не знам како ћу после у Казу, и на брод који је осамдесет
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У целом је дому владала мртва тишина, само се у авлији чуло одмерено корачање стражара. Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна.
У томе ограну сунце. Сад сам требао да погледам на оне предмете на коси, што мало пре привукоше моју пажњу; сад ће се зацело јасније видети шта је.
Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам. Бојао сам се да се, наопако, не обистини моја слутња. Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да
Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен куршумом.
Наслоним се на рамена два војника, што су живо пуцали из својих предњача, и погледам преко бедема у пољану пред шанцима. Имао сам шта и видети.
« Погледам људе, погледам коње, и они коњи под нама у томе тренутку изгледали су ми много паметнији, питомији, цивилизованији и ху
« Погледам људе, погледам коње, и они коњи под нама у томе тренутку изгледали су ми много паметнији, питомији, цивилизованији и хуманији од нас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах. Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно. Огромна планина. Слушајте: мора збиља да се ода признање и тим Дринцима. А почели су из равнице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Куд погледам, сваки холмић ружу прозјабава, Куд год ступим, с љубичицом меша ми се трава. Мисли моје, куд с' обрате, сретају блаженс
Јошт ми се срце и чувства од страве повратила нису, Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије пиштољем.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било још избораније и уморније него што је сада?
Чак ни у овој сањарији не усуђујем се да га погледам, осећам како су ми се јагодице зајапуриле, забашурујем поглед дотичући овлаш ивице сребрног пладња на којем је
Чио сам, радостан без повода, ето тако. Шетам рубом јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста мира скочити доле.
Пожелео сам да устанем са кревета и да кроз прозорчић погледам шта се то доле збива. Но одустао сам, јер сам се бојао да изненада неконе бане на врата и не затекне ме усправног.
Показао си ми, светитељу, да су они племенити, а да сам ја завидљив и злобан. Натерао си ме да сам себи погледам у лице. Повредио си моје самољубље.
док стопалима опрезно биркам чврсто тле, у једном трену чух рзање коња које је допирало с друге стране Белога потока. Погледам по дугачком уском густишу из кога су шибљачиле увис танке младице леске и клена и спазим како се с муком кроз њих
Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле. Камење се отискује и звонко пршти по љутом камењару у подножју.
Одавде не видим ништа. Попнем се на коња, изјашем на обалу двадесетак хвати узводно од вира наспрам газа. Погледам: и он и она су непомични.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Боже благи!“ рече он, „да сазнам да ми претстоје тешка времена, не морам ни да погледам у небо, довољно је да завучем руке у своје празне џепове.“ Ми се насмејасмо. Кеплер потапша говорника по рамену.
Оно онде? Чекајте да погледам кроз овај доглед: Париз са својим гвозденим торњем. Тамо, сасвим на хоризонту, одблесак стакленог черпића.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хоће ли бити срећни? А баш и све да буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш. И она зора је била од росе. Прошла.
Али нека. Рђаковић тај језични погурну ме да једаред погледам боље око себе и видим шта и ја могу узети за себе и за свој ћеф... Слободна сам једва једаред.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и прелазећи преко јучерањега и прекјучерањега дана — да погледам чак далеку младост, најдрагоценији део живота.
тако лепо и красно забављала, па и она ми је, после објашњења физике, толико омрзла да је доцније нисам хтео ни да погледам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све је готово и немој да се секираш. Нисам смео у очи да га погледам. Појахали смо наново, и дођосмо на зачеле батерије. Ја потерах коња. Чекај!... Где си запео?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља -
ИИ Дигнем тад очи небесима, нада мном се плавило рађа, Погледам доле, и бескрајних светлих извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зашто? ТОМА Зато, што ме расплакао мој син — несин! Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
усне и лице Баш кô у моје драге. 12 Не љубиш ме, не љубиш ме, Но то мене мало коље Погледам ли лик твој само, Ја сам кô краљ добре воље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Крвцу гази, а богу се моли: „Дај ми, боже, вјетар од планине, да раждене ову маглу клету, да погледам и горе и доље: ко погибе, ко л̓ остаде данас“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ја по шуштању кукуруза оцијеним да ли је у њиви крава, овца, човјек или је то само обичан вјетар. Погледам ли само неку шикару, одмах знам гдје се, по прилици, крију дјечаци, а гдје сједе дјевојчице забављене брбљањем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ама да чујеш моју бруку! Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине! Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!