Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте.
Они вас погледаше позадуго, приближаваху нам се, одступаху и опет су сви у скупу долазили. Ниједан од њих не рече: „Добро вече!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Грбовић и војску према нама упаради, а Јовица Милутиновић од марама барјак начинио и носи га тамо амо покрај параде. Погледаше Турци и рече Сали-спахија, ћата мога оца: „Ала откуда вам онолика војска?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затурио торбу преко рамена, па хита наниже. — Ко ли ће оно бити? — учини кмет. Сви се упиташе и погледаше навише. — Чини ми се Страхиња — рече Ћебо. — Који Страхиња? — упита чича Мирко. — Па онај наш из Овчине!
— упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку. — Мора се, Пурко!... — рече Страхиња и уздахну. Сви га погледаше мало зачуђено.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Харамбаша погледа по дружини. Сви га погледаше радознало... — Зовни стражу! — заповеди он. Заврзан загракта као гавран... Док длан о длан, и стража ту.
Срећо моја!... И наједанпут старац занеме. Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима... — Шта је? ... Ко то би? — упиташе сви.
Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!... Па што онда да те лежем?... Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. — И баш нико није био?! — Нико.
Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: — Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе.
Станко непрестано погледаше на капију. Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. — Нема их још?
И одоше да га потраже. Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. Сватови се погледаше. Нешто ледено прожма им снагу. — А куд су отишли? — питаше Алекса. — Не знамо! — одговори чељад. — А кад су отишли?
Заврзан погледаше низа Саву. — Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. — Погледам Сурепа! Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...
— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. — Пази! — викну Зека. Погледаше... А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тебе погледаше очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудн
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Такве неке породичне ситнице, знате. Офарбана и она друга погледаше нас не схватајући. Од њих нисте могли ни очекивати да схвате. Стари је очекивао да испаре.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Погнуте главе, одупреше тешке ноге о земљу и поставише се, ћутке, један до другога. Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше, као на крај света, два реда огромних ногу, све две по две, што нису могле да се помакну са тла.
очи, видео би бледу њену кожу и груди њене и очи крупне и модре, боје зимског, чистог, вечерњег неба, које га никад не погледаше мутно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— исправи га Стоњанин. Калуђерица подиже руку, препречивши пут стјуардеси: – Не можете голи у цркву! Два мушкарца погледаше ноге младе жене као да их први пут виде.
Плећка је била мутна, жућкастомутна, баш као и оне године када смо ловили зечеве по стрњици. Даме ме запањено погледаше. Једна од њих подиже свој бифтек према светлу, али у бифтеку није могло ништа да се види.
Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо — погледаше тад његову руку и видеше одмах изнад надлактице две црвене тачке — трагове змијских зуба.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њеколико се стиђаше непозната човјека, те га кришом погледаше; како сваки пут среташе крупне, плаве очи, сваки час обараше своје.
Милићевић, Вук - Беспуће
више пута њезин дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Шта? Јогуните се! Одмах! Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима. Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно. Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо што јоште претекло, Али што ће?
Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу? Погледаше, обамреше, Јер пред њима змија беше, Змија једна дуга, љута!
Један рече: „Та знаш кују!“ Ма сад нешто чују. Па да није ови амо? И одоше брже тамо, Погледаше, то он није; Али де се, де се крије?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Дечаци ме погледаше подозриво. У тренутку им се учини да желим да заштитим лукавством њихове вршњаке из Белмонтехе. — Ви станујете у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И остали су претрнули. Неко уздахну и ми се пренусмо. Војници се погледаше. — Е, људи, шта ово би! — Од почетка наопако... — Да грдне несреће! — Све их поробише... — Их, их!
И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци... Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе. — Где је командант батаљона? — Право, па десно...
Тек наједном проломи се страховити тресак. Сви се унезверено погледаше, па се бацише на земљу. Неки потрчаше у задњи заклон. — Ето га!
Онда шапћући проговори: — Онај тица пева! Сви зинули и претворили се у уво. Негде петао закукурека. Значајно се погледаше, и, као вучени неком магнетском силом, кретоше лагано и обазриво у том правцу, зверајући лево и десно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дотеран, као што би требало, али је добар човек. Писар за то време непрестано погледаше ћату, Док се овај једва сети, па се одједном диже. — А нама остаде онај дневник онако...
А оно гле!... Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад. Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то
Зар толике жртве, па сад напустити пут?! Сумрачило се. Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима. Још по један корак, па сви опет у јаругу. — А јаој, нога!... А јаој, мајко моја, рука!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада извадих мој часовник и погледах у њега. Обоје буквално зинуше од чуда кад угледаше мој сребрн часовник. Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века. — На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој.
Свршено је! Деца трче низ степенице, да прва објаве име покојниково, а звонари се погледаше и седоше уморни пред полуокругло окно, с кога се види део град.
Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље. Из нечијих груди оте се врисак... — Иво, јеси ли ти? — Откуд овде?
доста јасан кикот девојака па и пљескање руку, а оне иђаху не осврћући се ни на коју страну и тек кад уђоше у собу погледаше се и бризнуше у плач.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари!“ рече Господ престрављеним небесним силама, које кад погледаше на земљу то видјеше големе намете, помислише у себи: е зло је! „Не мари, нека снијега иако га је много!
Како то да он, највиши главар, није данас међу нама?“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса.
Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора. Цурица бјеше јако узбуђена и кришом погледаше брата. „Немојмо казивати да смо га видјели!“ рече он молећим погледом. „Немојмо!“ поврну она жалостиво.
„Да ти није то брат, Јанко?“ рече сердар. Тај крупни глас тргну их обојицу, те погледаше и видјеше коло чељади око себе. Јанко не мога одговорити, но занијека главом.
Арамбаше се погледаше, а четници у арамбаше. „Ела ти, Симо, ти си најстарији!“ рече Милић Благојевићу. Овај се стаде нећкати, да је он
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли. Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће.
“ У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус. Фратри га сви погледаше. Бакоња се — у ђачкој трпезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела. — Видија си га, је ли?
„А ди су?“ запита Бакоња. Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници.
Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или јава.
— А одакле бјеше и чеговић? — Бија је из Зеленграда и звâ се Грго Прокаса... Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом. — Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена...
Бакоњу подиђоше трнци кад је сасвијем изблиза видје, а и она ушепртљи. Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше. — Заповидајте! — једва рече она и пође натраг. — Фала! — једва изговори он.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи. Сви се окренуше на тресак врата, сви погледаше у њега, и он стаде. Механџија, огрнут дугачким кожухом и гологлав, сањиво му промрмља поздрав.
То мора једном да се догоди. А после? Подрхтава. — Зна се ред ове вечере — строго рече Аћим. Сви га погледаше. Ђорђе споро клима главом и цео се клати на троношцу. — Оче, нека и Ђорђе остане.
,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали.
— И кад преко нас мртвих прегазе! — викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљ
„А ова овде је од крви и меса, што нам је и милије, јер ово теле ћемо појести“, додаде номофилакс. Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс.
„Знања“, одговорих им ја. Они се погледаше међусобно и почеше да један другом шапућу: „Он уме да прави злато“. „У стању је да чини пророчанства“.
„Шта?“, запита га Калимахос, док му Теокритос одговори само упитним гестом. „Па све ово!“ Обојица га погледаше као да га не разумеју. „Ви нећете да ме разумете! Чините се невешти!“, узвикну нестрпљиво Зенодотос.
„Бори!“, одговори им хладнокрвно Фалкенберг. „Ја ћу, вала, радије поганути, но се предати непријатељу“. Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину.
“ Он даде тачан одговор. Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и окрену се - обоје се погледаше узајамно. „Исак!“ узвикну млада девојка, „како си нарастао и развио се!“ „Како си лепа!
„И ја сам, исто то што се догодило у Пиринејима, опазио и у Алпима“, додаде Борда. Сви ме погледаше са изразом поштовања, а Лагранж положи руку на моје раме и рече: „Када ти јасни трагови некадашњих климатских промена
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је још нешто хтео да каже кад Никола дрекну: — Тачка, клеветниче! Цигани устукнуше престрављени, полупијани људи погледаше у Николу, а чичица је нервозно мрвио хлеб и дрхтао.
рекоше ми, било их је више, а сад су свега њих двојица, од којих је један сасвим глув и још с једном маном (и ту се погледаше и засмејаше) а други велики намћор.
Виде сви они забушанти и детективи да ту шале нема, па се тек ускомешаше и погледаше на врата, спремни да беже. — Јест, на колена, недостојни! — грми Икета.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А гле Ђурице! Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа.
Али такве га очи не погледаше. А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке
Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима.
у соби остадоше Ђурица и Станка. Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и
И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона. Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду
Двојица држаху конопац којим је везан. Свануло је, виде се јасно сви предмети... — Камо девојке? — викну капетан. Погледаше сви по дворишту. — Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. — Она је, убијена!...
Ћипико, Иво - Приповетке
—И сутра је лијепо време, док сунце крваво залази, — примети неки старац. Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде.
— усрне пред тројицу младе, насмејане господе. Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак! — понавља Цвета и пружа руку према времешноме човеку.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши. Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али они се не дижу, већ млатарају ногама по ваздуху, док их „Кица“ шкропи вином. Фјодор и Пера погледаше један другога и почеше се смејати. И сви се смеју, па им изгледа као да се они платани клате и све се љуља.
Фјодор поче да пева неку руску песму... — Пст!... Пст! — умирује „Кица“ и показује руком на једну страну, куда сви погледаше. Мрачан и озбиљан, достојанствен и нем, прилазио је лагано, као да се прикрада, официр из Команде места.
— Ко је међу вама најстарији? — запита строго. Војници погледаше једнога, који је такође био без блузе. — Господине капетане, ја сам поднаредник.
Ћипико, Иво - Пауци
Гдје ће сврака соколу нахудити? Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше. — Поквари се народ!
Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... Све криомице погледаше на њу. Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело. Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.
Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди. И њих дроје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао. Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...
Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. — Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. — Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема
— Је ли вас подмитио? — Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. — Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Почеше да ме задиркују, а кад ја, са лукаво израчунатом намером, стадох замуцкивати, они се међусобно погледаше: ту лежи зец! Грци и дипломате су у таквим деликатним стварима пуни такта; они ми дадоше пуну слободу кретања.
Од позлаћене бронзе, а начињен од руке Прадије-а, он је претстављао Уранију, музу астрономије. Младићеве очи погледаше заљубљено у ту лепу богињу, као да је моле за помоћ, па се онда сукобише храбро са леденим погледом управниковим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на
Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на који куца неко ко није ушао
Другови погледаше у Павла, али се дуже задржаше погледима на другу Бранку Каленићу: „Ако Бранко не зна шта је то, нико не зна.
Вратио се тек колико да се види с Павлом, да поразговарају, и опет се разиђу. Кад стадоше један према другом, погледаше се, загрлише се, па се опет погледаше. Мало трагова од некадашњих сасвим младих младића. На Павлу се видео Париз.
Кад стадоше један према другом, погледаше се, загрлише се, па се опет погледаше. Мало трагова од некадашњих сасвим младих младића. На Павлу се видео Париз.
— Одједаред, из неког чамца, или с неког невидљивог места, неко рече неком тихом гласом: лаку ноћ. Бранко и Павле се погледаше: како је чудан тај људски поздрав: л а к у ноћ. Сви се људи боје ноћи.
— Другови се погледаше поносним погледом. У топлом ћутању среће и вере шетали су још читав сат. Будућност сигурна, савез за будућност
— „А хоће ли сад господин-Васа поклонити Сокин мираз?” — Жене се погледаше, као оно мушкарци кад на седници тек запитају: Има ли ко да гласа против?
Мирко, да ли због убогаљених својих руку, испусти шамлицу. Ната, пожури, диже је. Опет се погледаше, са старачком оданошћу, у којој живи једна једина, последња милошта човекова. Мирка пустише унутра.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сви професори дигоше главе, погледаше ме и свима им се развукоше усне, као да би хтели рећи: „Јесте, знам га, и код мене је рђав ђак!
Пренуше сви, погледаше се међу собом и понудише најпре Милована Глишића да председава. Милован ни да чује, вели, никад он те ствари није
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Типота“ — вели онај мој друг, пешак. — Аврио! — добацих, не би ли им ставио до знања да иду. Оне су разумеле. Погледаше нас само преко рамена и одоше. Баш добро, помислих. Обазрео сам се да видим има ли још која слободна.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Још је једна једина чахура од читавог снопа била неотворена, а онда се и она распукну и три пара светлих очију погледаше жену. Као малена сунца зрачила су им лица, бљештале очи, жена уздахну. »Кад би бар једно било моје!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад то чуше три л'јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а
Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје. Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода!
“ Погледаше два Јакшића млада, познадоше од Авале Порчу, па говоре Змајогњанин-Вуку „Побратиме, Змајогњанин-Вуче, оно ј' курва од А
“ Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше, ал не гледа Котарац Јоване, веће скочи на ноге лагане, па он оде овчар-чобанину, и донесе овна деветака, добра јарца
мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну земљу погледаше, ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко, или си је од злата салила?
Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Свјетлост им се учини јача од икакве сунчане, коју су дотад видјели. Једва се привикоше на њезин бљесак и слободно погледаше у правцу откуд је она допирала. Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Паригушица!“ Сви се тргоше, погледаше на прозор. Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.