Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми
Миладин се ућута, а мало после погледа у звезде. — Учитељу, — рече, — време је да путујемо; ено, погледај тамо истоку, видећеш где се небо бели, скоро ће и да сване.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „Не верујете? Стан'те мало.” Надме се колико игда може, пак пита: „Јесам ли?” |— „Јеси луда! Та ниси слепа, погледај на се, пак на јуне!” Ова се стане још више надимати, док пукне и изиђу јој црева.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
То су заиста праве државне чизме! Погледај само како су потковане! На свакој има бар пола кила гвожђа! То није само обућа, то је оружје!
Уместо сумњивог знања и памети, капа ми је препуна плавети! 6. Погледај како је снажан овај бедем! Погледај му ширину и висину!
Уместо сумњивог знања и памети, капа ми је препуна плавети! 6. Погледај како је снажан овај бедем! Погледај му ширину и висину! Погледај како је чврсто налегао тесани камен на тесани камен!
6. Погледај како је снажан овај бедем! Погледај му ширину и висину! Погледај како је чврсто налегао тесани камен на тесани камен!
А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам? Погледај, на пример, кроз ове прозоре!
Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам? Погледај, на пример, кроз ове прозоре! Погледај кроз ове прозоре, и кажи, који би ми Александар, Карађорђевић или Обреновић, Александар Први или Други, Александар
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре (образ). Чије је ово суре?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ко зна, можда ће се онда и он мало уљудити и отрести као човек. — Окани се, попо, богати! Та погледај га само какав је!
— рече поша и смејући се показа руком па Вују који хиташе у тај мах с петрахиљом и требником озго низ воћњак. — Ама, погледај га, молим тс! Која би пошла за њега?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: — Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам. То је хришћанска крв. Дошло доба да их спира погана турска крв!... — Дошло, богами!
Тице гавранови довикују Кулиновој кади: Хе иде ти Кулин-капетане, Нити иде нити му се надај, Нит̓ се надај нити га погледај; Храни сина па шаљи на војску — Србија се умирит не може!... Више човек није могао познати ове мирне људе.
— Волеш и ти јагањце? — Волем. — Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... Погледај, молим те, како му је лепо око!... Па овај бели цвет на челу! И... гледа, некако, као дете!... — Доиста...
И Турци се приближаваху обали. — Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... Асо причучну и стаде разгледати.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кажи му да си мученица, и он ће те волети. Погледај га својим страшним очима и покажи му своје лепо тело, и он ће сањати о теби.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
неречене изразе овом осећању, овом блаженом сну, из кога ме ти, је ли, драги, никад нећеш пробудити, је ли да нећеш? Погледај како дрхтим, како сва, сва дрхтим. Осећаш ли како блистам од среће? Осећаш ли шта си ти мени?
да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима: ево овде је само сунце унутра, погледај, Наташице, самô сунце.
Африка
Нисам никада имао такво осећање. Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар вас није добро и верно служио Пеја? Ти нам обећа у Росију преселит нас. Имали смо и кућер и кућишта. А погледај ме сада. У нас више нема, нака, ни гуња, ни сукна, ни опанака. Зар не видиш да сам права просјакиња?
Ником Бог, међу нама, није такву жену дао. Слеп си код очију. Осврни се и погледај, како је прати сто мушких очију, како за њом гледају.
Теодосије - ЖИТИЈА
светога оца нашега, твојега угодника Симеона, којим си нам показао да познамо тебе, исти нити живот; молитвама његовим погледај на мене грешнога који се у тебе уздам, да судом твојим праведним расудиш распру моју.
увис ка Богу, са сузама рече: „Господе исусе Христе, Боже наш, уздање моје и уточиште, помоћниче мој и избавитељу, погледај сада оне који нас опкољавају насиљем, ове људе што против нас смишљају.
Види моју скрб и труд за тебе, и погледај на веру мојy. Хе остави свога отачаства за које си поднео многе подвиге и безбројне напоре и болове, нити ме у стид и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ко, зар ја?! — развика се скитница. — Погледај само моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих лавића.
— Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је ред на мене! Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће н
паде за мном и Миш пророк, угледа ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив послије ове туче од крушака. Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова.
— Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере кукурузе. Погледај, молим те, јесу ли већ зрели?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш? АНТА: Та кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство. Погледај ти у та твоја упутства, па види шта тамо пише за такве случајеве?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Због тога? - насмејао се и било ми је јасно како ми не верује. - Само због тога? Човече, нађи негде огледало и погледај се: изгледаш као заљубљени ћуран!
Професори не би смели да имају таква лица! - говорио сам самоме себи, а онда се сав најежио: погледај своје лице, идиоте! Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон!
- говорио сам самоме себи, а онда се сав најежио: погледај своје лице, идиоте! Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон! Као и увек кад бих мислио о томе, почињао сам да мрзим самога себе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ал’ кад су их бирали, нису за новце гласове куповали, као сад, нег’ мудрог и поштеног су бирали. А погледај садашње, у фраку, навукли су тај ластин реп, јадни, исисани, ноге као две тачке, а овамо никад их не можеш зајазити.
— Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге. — Видим, — рече господар Софра и маше главом. Кречар сав побледи.
Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. — Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити. И то одговарај мађарски, јер иначе неће те држати за Венгра. — Добро.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Остао си нешто дужан. — Слушај, нисам знао да ћу се оволико задржати? Осамнаест година... Еј, није шала! Погледај, обојица смо оседели! Шеф га је и даље гледао без речи, као кроз мрену. — Колико сам дужан? — упита Жан Жик.
– Онај који зна да живи! – Ти то зовеш животом? – Да ти не помињем позориште, балет, концерте... Погледај ми руке! Погледај ми, молим те, само руке! Упропашћене! Кријем их у рукаве кад ме неко погледа.
– Онај који зна да живи! – Ти то зовеш животом? – Да ти не помињем позориште, балет, концерте... Погледај ми руке! Погледај ми, молим те, само руке! Упропашћене! Кријем их у рукаве кад ме неко погледа. Претворио си ме у грађевинску радницу.
– Сад су велика, и сад ћу окренути други лист. Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке! Погледај ми, молим те, само руке! Како да се сутра појавим у граду са оваквим рукама? Како?
Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке! Погледај ми, молим те, само руке! Како да се сутра појавим у граду са оваквим рукама? Како? Шта ћу да кажем?
Види само што си направио од себе? – Шта сам то направио од себе? – Погледај те закрвављене очи. Види свој стомак. Баздиш на вино! – Попио сам само... – Заплићеш језиком!
– То је била твоја идеја! — рече, играјући се ватром. – Остави ме на миру! — казала је, играјући се ледом. – Погледај, молим те — рече он — где су само гасили цигарете! Види! Чак и у грамофонску плочу! А погледај где су гурнули торту!
– Погледај, молим те — рече он — где су само гасили цигарете! Види! Чак и у грамофонску плочу! А погледај где су гурнули торту! Под диван! И онда, примај госте… – Кад би само мало заћутао... — уздахну жена.
године, и ако га прекинете, стићи ће вас казна; догодиће вам се нешто страшно!« Нећете више бити позивани на вечере! Погледај само, молим те, како је неко пролио црно вино на тепих! Е ово је стварно... Ти ништа не кажеш? – Шта да кажем?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана. Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох кланаца крвљу обливени! Гледај десно, о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до
Книћанине, амо сада, Не дај гуји да завлада! 44. Ти чу јаде, и ево те, Та погледај, поглај јаде, Од све славе и дивоте То нам само, то остаде: Четир села, ништа више, Ма још Србаљ не уише. 45.
Е па добро, ајд' од ока Унапредак лака скока! 51. Тако, песмо, сад је добро, Само ситно, моје лане! Погледај је, мили побро, Та има л' јој каке мане? Како с' треска, како звецка. У срдашце како пецка! 52.
Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу. Та погледај само, од заода Већ се диже нека непогода. Гледај ону мутну облачину Како с' вије небу низ пучину.
Ох, песмица нека ми је проста, Ал' засада свакако је доста. (1844. у пролеће) ИИ Гледај горе, погледај домове, Гледај, брате, ону момчад младу, Свак оставља стадо и волове, Срп и косу, њиву и ливаду, Па се ето од
Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како
Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то пусто оруже! И још токе и та тврда пуца Штоно кажу како срце куца!
Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна не изнело.
Ал' погледај сад оног јадника! Милутину чедо понајмлађе, Већ и њега лоша коби снађе: У грло га погодише бело, Клону нога и клону
Гле који се Турчин натурио, Би се, богме, куга уморила, Па опет га не би поморила. Али сада погледај Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно
Банеш кано гром из ведра неба, Тек се макнеш, па већ и усмртиш, Дивне л' јаде Турадији пртиш! Лати мача, ох, погледај, брато, Соко муну у врапчије јато: Лете чалме, а лете и ћурци, Лете главе, лете с коња Турци, Кад мач севне, већ и
Ето, брате, ето му имена, Тргло му се пусто из корена; А другоме беше име Рамо... Али сада погледајде амо, Погледај им оца Мурто-бега, Под Турчином доро ми се слегâ, А Миленко уставио зека, Па Турчина на мач бритки чека; Турчин
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио.
— Оде, вјере ми, ко на Косово! — Ехеј, погледај га, посљедње крејино перо на кићеној капи хајдучкој. Из жандармеријске касарне Саву пребацише у срески затвор, добро
Ево, имам ли ја реп? — Немаш, друже команданте. — А четири ноге? — Вала, ни то, чини ми се. — А какве су ми очи, погледај? — Хм, богами, баш некако лоповске, лисичје, друже команданте.
Шта велиш на то? Је л требало вјеровати, а? — Стани, болан, кумићу, ово ти је друга форма — побуни се сељак. — Ено, погледај, оно су ми у колима двије кћери, кумице. Је л тако? — Тако је, свака част.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Рекао сам да те без илми-хабера кући не водим. И то врло енергично! Ево погледај, ово је илми-хабер од Хасанаге, написан пред сведоцима; доказ да ниси отерана, да нема твога брака са Хасанагом,
МУСА: Паметан човек на већем и не завиди! СУЉО: Погледај, дина ти, опет упалио прозор! Можда се сетио, па усто да нареди да се донесе вечера? А?
Донех ти ове ножеве. Видиш, овај је с дршком од седефа, овај попрскан златом... Уметничка израда, нема грешке... погледај само, молим те, орнаментику! А? То ти је од мене на презент! Мали знак пажње с моје стране.
ЈУСУФ: Мислим да пристанеш. ХАСАНАГА: Да није сумњиво? Не би он ово на презент због ситнице... Погледај, добри су. Лаже да је двеста дуката. Ал нек је и сто, па је оне много. Како ти оцењујеш ситуацију?
Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио? ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш. ХАСАНАГА: Погледај, молим те, колко је стиго да полоче! Кад пре, побогу брате! Попио би и сирће, кад је џабалук!
Зар они не виде да су везири од данас до сутра? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило! ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда...
(Улазе Хасанага, Јусуф и Суљо) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Начекасмо се, аго! Ми дођосмо по договору! ХАСАНАГА (Јусуфу): Погледај је, ефендијо, Алаха ти! Видиш ли јој накит? Све скупоцено! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Кажем, дођосмо по договору!
Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу? Добро је погледај! Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао! (Улазе мајка Хасанагина и Суљо, носећи колевку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?!
гологлаву главу и раздељени јој бели затиљак, а она шапуће: — Господе, Христе, Свети Никола, чудотворче, славо моја! Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му она извадивши ону карту рече: — Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Ти си најобичније сиво дете смога. Кћи споредних дворишних зграда. Муштерија бедних самопослуга на ћошку. Погледај се само добро: ето ко си ти! — Ма немој! — Ипак, допадаш ми се на известан начин...
— Па шта ако се налазим? Зар је учтиво да се понашаш према мени као да ме ујео бесан пас? Погледај, потпуно сам здрава! Ево, исплазићу и језик: а. а. а. а. а. а....
Сви као били на зимовању. Погледај шта смо купили у Кортини дан Пецо! Зар није слатко? Затим зазвони звонце, баш као у зоолошком врту, и у разред уфура
“ — Каква сте то генерација? — мрмљао је матори ни за шта нисте! Погледај: све сам ситниш! Стварно, колико ти оно беше година? — Осамнаест ...
Мислим, били смо прваци света у песмама. А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво! И не остављај ме никад саму док свира, јер ћу начисто
Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво! И не остављај ме никад саму док свира, јер ћу начисто шизнути! Погледај, рецимо, Чарли, тај народ на друму!
некога или профура кроз црвено светло, а бакуте из гепека само се крсте и гледају како ће све то да се заврши. Погледај им, Чарли, само та зверски концентрисана лица, погледај како им искачу вратне жиле од псовања и како одмах замахују
Погледај им, Чарли, само та зверски концентрисана лица, погледај како им искачу вратне жиле од псовања и како одмах замахују песницом, ако се случајно куцну с којим другим колима!
Онда, наравски, крену приче: „Погледај само како је Ана била лепо дете, а на шта сад личи!“ У ствари, моја бакута има сумануту идеју да човек, ако жели да
шетаче кроз ста. клени прозор градске кафане, она је филозофски закључила да се живот испрофанисао ... — Погледај, молим те, ко све данас не живи! -казала је.
Чарли, И њих сам, и њих! И погледај само данас славну Брижит Бардо, Чарли: шта она има од свега тога кад је толико старија од мене?
Млађа сам од тетке Брижитке, Чарли, ево погледај, нигде ни једне боре на врату, зуби ми се беле, танка сам као жилет, богами, кожа ми ружичаста, Чарли, ево, погледај
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу. Погледај, Вишњи, љепојку осу што зуји чашом као у болу! Брујницом борје нека забруји кад чактар клепне у алилуји.
Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере.
На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе. Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави!
Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет скочи, а сврака опет галаму
“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући.
Удари Мјесец у громки смијех. „Погледај вука шта луда ради, хоће из воде мјесец да вади, ја се огледах у модар вир, а Вујо мисли: Оно је сир!
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша,
“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!
Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!
Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина, у сан је пао!“ А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није, него се смрзȏ!“ А деда Триша повири ван и рече:
Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!
“ Препуни брига другари журе, уз ноге расту ледени жмарци, а када стигли, повика Жућа: „Погледај, Тошо, заспали старци!
“ Жућа и Тоша силазе брзо староме точку, у таман јаз, нађоше тамо зачепљен бадањ, из њега јаки не бије млаз. „Погледај, Жућо, видим ли добро, овде је неки упао џак? Припреми зубе, па га извуци. Увек се хвалиш како си јак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни витких здања, још нико ту није
принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне! Овцама нема чобана! Бешчинија!
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи опет га у неки поход зову или су то знамења да више не пролива своју крв
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Ако можеш ти, пријатељ-Агатоне, може и он. АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те!
АГАТОН: Ама, може, не кажем да не може, само погледај га какав је. Ето, погледај га, молим те! Тридесет година се сушио у општинској архиви, изгледа као изгладнела стеница кад измили из старе
ВИДА: И то све овако, отворено. ТАНАСИЈЕ: Да је све то пописано и запечаћено, па 'ајде, 'ајде, али погледај: све отворено... АГАТОН: И још кад би знали чега ти све ту нема?
) Ово су документа! АГАТОН: Је л' крштеница? ПРОКА: Није крштеница, ал' ево, погледај! (Развија табак.) АГАТОН (загледа): Па то некакав план?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева. Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!
51. Погледај, војно, погледај, Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Прева
51. Погледај, војно, погледај, Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме
ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме превари Јоште у двору таштином. Погледај, мори девојко!
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Лажеш! ДРОБАЦ: Камо лепе среће да лажем! СОФИЈА: Само покушаваш да ме уплашиш! ДРОБАЦ: Ако ја лажем, погледај, не лажу руке! Вода неће, гас неће, ракија неће! СОФИЈА: Је ли могуће? ДРОБАЦ: Погледај какав траг остављам...
ДРОБАЦ: Ако ја лажем, погледај, не лажу руке! Вода неће, гас неће, ракија неће! СОФИЈА: Је ли могуће? ДРОБАЦ: Погледај какав траг остављам... СОФИЈА: Не прилази ми! ДРОБАЦ: Сад ме се бојиш. СОФИЈА: Не бојим се... Бојим се!
ГИНА (Благоју): Ево ти твоје ослободитељке! ТОМАНИЈА: Закитила га, ђилкоша, видовом травом! ГИНА (Благоју): Погледај како се високо попела! ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали!
ТОМАНИЈА: Даро! ДАРА: Шта је? ТОМАНИЈА: Он је све довде, до ње, остављо крвав траг... а од ње, погледај... ДАРА: Одавде нема трага! ТОМАНИЈА: Као да је одлетео! ДАРА: Ваљда се није претворио у анђела!
ТОМАНИЈА: Као да је одлетео! ДАРА: Ваљда се није претворио у анђела! ГИНА: Онај гавран? ДАРА: Благоје, погледај около! (Благоје тражи траг) ТОМАНИЈА: Благоје, стани! БЛАГОЈЕ: Шта је? ТОМАНИЈА: Коракни!... Коракни опет!...
ТОМАНИЈА: Коракни!... Коракни опет!... Куку!... Коракни још једном!... БЛАГОЈЕ: О чему се ради? ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па зар нисте сви на броју? — процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо.
— Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. — Не могу да погледам!... — Зашто?!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' 'оћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Остави то, молим те! Павка, знаш ли ти шта је то народни посланик? ПАВКА: Знам! ЈЕВРЕМ: Е, ако знаш, ето погледај ме: ја сам народни по сланик. ПАВКА: Је л' свршено? ЈЕВРЕМ: Свршено! ПАВКА (усхићено): Јевреме!
ЈЕВРЕМ: А, Јевреме, сад, а јуче мал' ми ниси разбила главу кључем од дућана. ПАВКА: Јевреме, опрости! ЈЕВРЕМ: Погледај ми у Очи, хоћу да видим јесу л' ти наишле сузе на очи? ПАВКА: Јесу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће! Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће...
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
На моја мала приношења погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато имале
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже. Кад онај час, није него сламка! Другом викни: „Послушај народе, свак ће сада
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда. И ако то мислиш, онда — погледај тату!... И разгрну пред њом минтане, колију.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
) и јуначке јаде пребродити, а камоли — погледај!“ То рекавши бркоња, уприје руком пут ове тројице својијех другова, те згоднијех момака, у првом цвијету младости.
Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови. „Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Порани мишљу, а покасни ријечју: нећеш се покајати. — Испеци, пак реци. — Језик — џелат. — Погледај низа се, а пака реци. — Цијени цијеном, а мјери мјером. — Ријечи треба мјерити, а не бројити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда му она извадивши ону карту рече: „Истина | је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.
Кад коње похваташ, погледај око себе Док угледаш један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја златна; пођи к њему
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Тропар „Помилуј нас, Господе, помилуј“ до краја; Слава „Господе, Господе, погледај с небеса и види“, и „Сада“, Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим
“; други: „Господе, погледај с небеса и види!“, и изрекавши тропар и кондак Успењу Свете Богородице, дају светитељ и сви игумани постављеноме Свето
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп! А осми џеп, то су велика уста!
(Излази) ГОСПАВА: Шта ти још нећеш овде да накотиш! ИКОНИЈА: Добро ти човек и каже, прво погледај себе! ГОСПАВА: Испод креденца, иза ормана, иза шпорета, све мишје рупе! Није онда ни чудо што мишје цвеће!
Цмиља држи свећу и кишобран.) ИКОНИЈА: Не види се ни прст пред оком! АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај! Можда је и убиство!
ИКОНИЈА: Свраћо вечерас! Распитиво се за неку жену! Куку мене, ал су га избубетали! АНЂЕЛКО: Погледај само колика му је чворуга! Ко да му детлић извирио из главе! Дајде нешто да се заустави крв!
ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе! МАНОЈЛО: Како смо ишли на север, погледај секцију, чудо је увек било испред нас! А сад, захваљујући форсираном маршу, ми смо стигли пре него чудо...
Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ
ИКОНИЈА: А и Цмиља добро пролази, обашка бакшиш! АНЂЕЛКО: Па да купим пантуфле, папуче, дугачке гаће... Погледај само ову данашњу младеж! ИКОНИЈА: Не можеш ти с њима у исти чабар. Ако ниси прегуро триесту, нек нисам која сам!
СКИТНИЦА: Диго сам ја руке од Вукосаве! ИКОНИЈА: Не могу да се начудим како те прошло! Погледај, молим те! Нолике чворуге, а јутрос нигде ништа! Срећан си колко си тежак!
АНЂЕЛКО: Па шта? Оћеш да зато прекидам вечеру? СТАВРА: Има на месту да те изгазим! МИЛЕ: Прво погледај каки су ми налази! Ево: крвна слика, урин, крвни притисак, столица, екаге, — све ми дибидус негативно!
За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр? ИКОНИЈА: А, живота ми, нема никога, погледај! Него пребацује, а није, вала, ни чудо!
беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије, новине — погледај овог како чита! — фотеље, кревети, тенкови, војне трупе, кад боље погледаш, све су то мишје рупе!
Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па, мајку му... ИСЛЕДНИК: Можда си побрко ногу, погледај другу! АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?... Па малопре сам је трљо терпентином...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— мучити се, бунити се возответствовати — узодговарати возрадовати се — обрадовати се возрети, возрите — погледати, погледај те волна — талас, вал волновати се — колебати се, таласати Волф — Кристијан Волф (1679-1754), главни представник
злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани зреније — гледање зри сије — погледај ово ибо - јер игуманисати — бити игуман идриотски — идријски иждиватељ — издавач иждивеније — трошак, издање
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа. Ни ти, ни Бог. Поделило се на два, а погледај какав је! Три дана је стар, а главоња, какву враТину има. Види га, Ђорђе, какав је рутавко.
“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.“ Мало је то, газда-Ђорђе, за њега. Погледај само какву руку има! Песница му је као дуња, а шест година има. Видиш ли сада шта сам родио и шта имам?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица. Погледај ону малу крај пећи! На кога личи?
— Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој! — врисну девојчица и шаком затисну уста. — Погодила си, значи?
Сада ћу ја теби. Пењи се! Мали чистач је сажаљиво погледа и осмехну се: — Не будали, рибице! Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац.
Пењи се! Мали чистач је сажаљиво погледа и осмехну се: — Не будали, рибице! Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури.
Мален је и светлокос, светлоок сав прозрачан. Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај!
Упоредо с њим пењала се још једна звезда, а дубоко доле треперио пустињски песак крадући сјај месеца. — Погледај како блиста! — кликну Смејачко, а Плачко од страха затвори очи. Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи.
Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа! Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи.
— насмеја се лутка својој замисли, готово паде са полице, кад мали воз сасвим озбиљно рече: — Можда би ти и израсла! Погледај лимун. Зар није био само коштица мања од заноктице? Зар није желео да никне? Па, никао је. Зар није желео да порасте?
Погледајте колики сте! — Шта кажеш? — насмеја се румени. — Погледај мало боље! лептир се подиже увис и поче да расте и да се мења, све док му се тело не претвори у глатку, белу даску, а
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње; Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње; Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
С точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку човјек је највиша. Твар је творца човјек изабрана!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Толико снабдевену свим оним што увесељава срце човека, ниси могао видети ни у самој Атени, ни Коринту, ни Милету. Погледај само ове красне јагоде, ове зелене краставце и сочне артичоке!
И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у још ситније делиће. Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више.
Ваздух беше потпуно миран, море без таласа; на његовој глаткој површини огледало се звездано небо. „Погледај ову дивну мирноћу мора!“, рече Демокритос. „То ти је верна слика праве среће!“ „Како то мислиш?“ „Ево како.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне суме; све преко наших леђа. Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош.
Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа.
“ питам га. „Чекам те, баба ми казала“... „Ама, Бане“, кажем, „сине, хтео сам нешто да ти кажем, сине... погледај ме. Загледај ме добро.“ Он подиже крупне, црне очице, гледа ме право, смеши се. Упамти татину слику, добро је упамти.
“ Запрепашћен, он се напреже, грчи, не разуме, хоће да бризне у плач. „Погледај, погледај“, кажем, „умрећу, нема шта, заиста.
“ Запрепашћен, он се напреже, грчи, не разуме, хоће да бризне у плач. „Погледај, погледај“, кажем, „умрећу, нема шта, заиста.
Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала. — Не мучи ме. Боље погледај ове ружице на јагодицама; то необично и неприродно руменило најбољи ти је предзнак смрти.
Мила, ето ко је он. Замисли га у свима патњама, замисли га у сваком ставу напора. Погледај добро, ох погледај. Осмејак овај обасјава сву отменост моралних мука што их је поднео човек тај. Загледај добро.
Мила, ето ко је он. Замисли га у свима патњама, замисли га у сваком ставу напора. Погледај добро, ох погледај. Осмејак овај обасјава сву отменост моралних мука што их је поднео човек тај. Загледај добро.
паковање, па се онда прешло на саветовање и опомене са свих страна: „Пази“, веле, „у возу и на тунеле, на ствари чешће погледај“ — подсећало се да не заборавим наруџбине, да наставим добро учење, а целог пута да се главом не шалим, бодро чувам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда му она, извадивши ону карту, рече: — Истина је, честити даре, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому, да понесем собом кад од тебе пођем.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Прилазећи мени, нагло се зауставио и рекао: “ Погледај ме у очи.“ Погледи су нам се сусрели, док сам пружао руку да примим драгоцени новчић, он је на моје запрепашћење
које сам видео биле су чудесно оштре и јасне и имале чврстину метала или камена, у толикој мери да сам му рекао: “ Погледај мој мотор. Пази како ћу сада да га покренем у супротном смеру.“ Не могу да опишем своја осећања.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На то ми он одговори да то ништа није тешко, само треба то да постане навика. - Погледај само моју ложионицу и видећеш да у њој све иде својим редом: централни управљач регулише брзину машине, осигурач
Ћипико, Иво - Приповетке
Слаб си! рече му тише.... — А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу... Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада... Гледај Јована Миливојева до њега!... Гладни, голи.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина.
Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују. Иди, кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неутегнута. ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему.
Краков, Станислав - КРИЛА
Уклањао је прамене зализане косе који су падали на очи. — Колико их је било данас? — Зар бих знала?.. погледај, то сам зарадила... И однекуда извуче читаву гомилу згужваних банкнота, на којима су делфини пливали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нисам никада имао такво осећање. Њима се допало, и хтели су да сазнаду шта је било даље: ИИ Погледај, моје је тело скоро мртво А још је увек црно! — Могла си бити мојом радошћу!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине... Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота! СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор?
Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота! СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор? ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам само моје дворове,
Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице,
(Показује на шамију и пиштољ.) ИСАК: Овде је сила употребљена. Она се бранила... Ено, погледај! Испаљен пиштољ, после шамије... (Гледа на врата.
Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати... ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!.
МНОГИ ГЛАСОВИ (споља): Нека изгоре!... Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!... ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви.
Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди Што их кô бокор ружа рашчупан Сопствене крви красе
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости. Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица.
Из ње можеш много научити. Она много казује ономе који уме да је чита. Ево стани овде и погледај. Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик.
Ево стани овде и погледај. Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик. Погледај добро тај лик, то је фотографија онога момчета, што га ви новинари обично називате »просвећен деветнаести век.
« Сад погледај ово бледо низамско лице, што лежи ту пред твојим ногама. Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног
А погледај овога старога Черкеза. Он је дивљачан, суров, крвожедан, грабљив. Али знаш ли где је његова постојбина? Дивни, далеки К
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту где срце моје бије.
Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту где срце моје бије. Па што си ми тако сетна, Па што си ми тако бледа?
Ох, сачувај, благи Боже! XXІІИ Та не бој се, није тако, Облачак је само био; Сад погледај, куд год хоћеш, Цео свет се разведрио.
Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана. Ето вам га мога кумства!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева. Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој
Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда!
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте.
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро!
Кад се сташе окретати, Проговара младо момче: „Чујеш мене, Цвет-девојче! Ти погледај с једног краја Овог поља до другога, Лепшег од мен’ наћи нећеш; А погледај с једног краја Овог поља до другога
Ти погледај с једног краја Овог поља до другога, Лепшег од мен’ наћи нећеш; А погледај с једног краја Овог поља до другога Удаваче све до једне, Од свију си ти најлепша.
јој се приказало Момче младо голобрадо у оделу јучерашњем, Па је њојзи говорило: „Чу ли мене, Цвет-девојче, Ти погледај младе момке Све од једног до другога, Од свију сам ја најлепши; А погледај удаваче Ти од прве до последње, Од
„Чу ли мене, Цвет-девојче, Ти погледај младе момке Све од једног до другога, Од свију сам ја најлепши; А погледај удаваче Ти од прве до последње, Од свију си ти најлепша: Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову
РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече. РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег
Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар да се уздржи да не напоји жедну земљу? Погледај их: зар их сам бог није одредио једно за друго? 3ар не видите да никакве туге у њој нема што јој муж одлази на опасан
“ Потурио си ми под нос углачану бакарну тепсију и рекао: „Де, погледај се!“ Матија Десно од Вампирског зуба стоји, попут кошнице вршкаре заобљене одозго, Ђавољи клик.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње: Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње: Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг - ништаво је све...
1889. (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и
Ах, погледај доле: од капије Рони Одморни се људи с буктињама крећу, Заљубљени пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме
Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком... „Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку. ,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.“ „Како Ви то мислите?“ упита га један са краја гомиле.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тамо ћемо цвеће брати, Ти нас Боже погледај. Ми ћемо ти хвалу дати, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај! Славуј ће нам попевати, Док не буде дану
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Људи некако тек пред гробом њеним обновише сећања на гос-Тошу Лазарића. — Погледај, молим те — рече неко — шта стоји на споменику.
— Ја не видим ту шалу, и кажем ти, Србо, да све то некако није добро, и није прикладно... Иди пред огледало, погледај се, па ћеш видети да те и Бог на другу страну шаље.
На крилу госпа Нолином је мали Бата Милушић, а у његовом крилу корпа, а у корпи мачка и шарени плајвази за цртање. — Погледај га добро, Јулице: по лику, чиста и јасна баба Талијанка, твоја мати; а на тебе је тих и послушан, и опет некако
Да ниси заборвила: седам година! Погледај се каква си. Тешко се и споро поправљаш. — Јулица удари у плач. Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра,
Шта? Погледај, Бранко колегијум, и доста знаш... Милан седи већ под стрехом мале кућице његова оца, скромног лимарског занатлије.
— Стефане, наместила сам јастучић и ћебенце, прилези, одмори се. Погледај само часом ову слику; данас су дошле недељне новине из Атине. У Америци, богата грчка колонија, деца играју тенис...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу... Заборавићу се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ал да ме вуче стално собом, у тежњи својој за савршенство О бол, о бол! Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи бола пуне пуне су суза, Све што ти пружим све је то То и чисти бол; Моје руке! чисти, о чисти бол.
”Ћути, ћути, грешниче. Погледај овај цвет! ”Сећаш се оне звезде што сијаше кроз уста сељаку? То беше свежа кап воде у његовом стомаку.
Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора! Још те видим Сунце у свом животу. Погледај моје су руке одрубљене, Крв лопти на кључеве. О те руке, руке, благости дотицања!
Заборави! Заборави! Ил погледај још једном то дивно вече што пада: Пре но што пођеш смрти, да не живиш ваше никада, никада.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Украо си ми најлепшу лубеницу! — Није то твоја лубеница! — одврати Софроније мирно. — Погледај! — Па, и погледаћу! — приђе Старац Страшилу и додирну лубеницу, зачуђен бљеском који је из ње избијао, и наједном
Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се! — рече девојка као да одговара на његову мисао. Погледа Старац свој одраз у води и крикну.
Мало их пред зору, начас превари сан, али и тада им је једно око отворено. Ако те угледају, претвориће те у камен. Погледај камење пред њиховим леглом. Видећеш да има људске очи. Само њих су им вештице оставиле.
— Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам! — гневно је мешала чорбу. — Не зановетај.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле. Заклопи зборник Па седни ближе уз одар мој. Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!
саме Из тебе бију, Лепше од свију Анђела раја, Што нежно шуште, Кô бехар бели, У топлој речи Молитве твоје. Погледај: широм Ћелије наше Те светле искре Лепоте твоје Како се вију, Како се роје И расипају По свакој страни, Кô
из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга. Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и
У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије.
1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно.
моје чедо драго, ја ћу лећи санак боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан месец на заоду, је л' Даница на истоку звезда; је ли нама путовати време на Косово,
да од бога нађеш! Ти погледај твоје соколиће: ти ћеш себи бољу наћи љубу, али њима никад нећеш мајке; не крвави твоју десну руку; а ми смо се већ
К себе руке, обје ти отпале! Покри очи, обје ти испале! Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја!
Покри очи, обје ти испале! Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја! Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте
се до два друма растављају: један иде ка Стамболу граду, други иде у Приморје равно; онда вели лијепа невјеста: „Ну погледај, море хаинине! Познајеш ли штогођ од оружја?
“ Ђевер снаши тихо одговара: „Снахо моја, Хајкуна ђевојко, обазри се здесна налијево, па погледај оног ихтијара штоно сједи, као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је главом
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит’ се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи распршеним снопом свјетлости по зидовима.
Сигурно сто метара. Јованче се још више нагну и посвиЇетли. — Није дубоко. Ено, види се дно. Нема ни пола метра. Погледај. Зурили су дуго у тајанствену бистру воду без риба, без жаба, без иједне травке.
чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не шаљу дјецу у школу. Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред.
Види ли се какав дим на Лисини? — Нема га још. Читаво јутро пазим, али... Чек, чек, шта је оно, погледај! Вањка се и сам нетремице загледа у даљину.
— Погледај само, Луњо — звао је Ник. — Нек му гледа његова дебела Марица! — отресе се Луња сјећајући се Стричеве приче о плавој М
— Шта је то? — упита учитељица. — Ехе, нешто о чему теби ни причао нијесам. Погледај. Размотао је оне крпетине и поносито испружио руке као да показује новорођенче.
— Могло би се изићи тамо на страну, погледај само десно — скрену му пажњу Лазар Мачак. Удесно од њих, све до сусједне шумовите косе, протезао се ред ситна
— Није свак страшљивац као ти! — пецну га Луња. — Страшљивац, страшљивац! А погледај рупе на мом шеширу! — разгоропади се Стриц — је ли то од пушчаних зрна или је од мачкова репа?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје! Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо.
Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа! Нит им је беседа из божаставнога писма, него из свога им вртоглавога џепа.
Чуј кћерко и осврни се на ме, те погледај и стегни се добро појасом, молим те. Ако су и многе беседе, ама со тим ваше усрдно срдце неће увредити мућња.