Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја? Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако! Има Јања новаца. Казивали су мени.
Главу малко више, јошт више, видиш, тако да ти глава увек стоји, увек мало горе извијена. Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти огледала, ту су канабета, астали — мило ти је да погледиш. Али и уму људи, брате. ОТАЦ: Е, шта ћеш. УГЛЕД 3.
МУЖ: Шта? ЖЕНА: Док си био младожења: „Господична, ја ћу вама ово, ја ћу с вама овако,“ а сад нећеш ни да ме погледиш. МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим. ЖЕНА: Ти кад си мислио тако, да се ниси ни женио. МУЖ: Гле јако!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити!
25. Де си, Стево, де си, оче? Какве т' виле савладаше? Да погледиш то сироче, То Војводство, Да му гленеш грдне ране, Да му опет снова сване. 26.
будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и уранка, Да се сетиш
теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и уранка, Да се сетиш оног лепог данка; А у вече, у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости. Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи