Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глете, браћо, кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште једном да га с' нагледамо.
И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома,
“ Вас се тресе — но шта с' оно чује? — Радивоје плахо погледује, И опази — а што ће му више, Већ од свуда Срби проломише, Турци беже — Србињи за њима, Гоне, бију — Гојко међ
каменом Лежи један јунак на самрти, Клонула му та десница рука, Ал' још пушке мале не упушта, Запео је, чека, погледује Кад ће Турчин доћи му по главу.
88. Сад наш јунак на дому је, На прозор се наслонио, У градину погледује, Како пред њим стоји тио, Како дан се још отима, Како нојца преотима. 89.
умире, Магла већ му покров стире, Повила се по долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.
њег' избави, Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види, она чује, Несретнику погледује, Рад њега се само преза, Што л' је за њег' тако свеза?
пушко, кô дојако“ Други вели: „... кано бабу мога“, Трећи опет не збори никако, Гледа пушку, гледа мача свога, Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни
Две трећине у пољу заглави, Ох, тако се српско име слави! Гле Милете, седи пред шатором, Погледује сунашце над гором, А сунашце погледује њега, Кâ брат брата што гледа својега, Смеје с' сунце, као да га кори, А
Гле Милете, седи пред шатором, Погледује сунашце над гором, А сунашце погледује њега, Кâ брат брата што гледа својега, Смеје с' сунце, као да га кори, А корећи канда 'вако збори: „Де је слутња
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу. Он се смије, а све погледује фра-Пирију (коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска. Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску красоту, благодари небу за милости.
Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска. Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску красоту, благодари небу за милости.
Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску красоту, благодари небу за милости.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ступа и једнако испод борна чела Погледује тамо у костуре ива, Где се на домаку реке, у дну села, Сеоскога уче стан самотни скрива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво погледује. Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш!
Па заузда ђемом од челика, пред дворе га води у авлију к бињекташу бијелу камену, па се ђогу фати на рамена. Погледује девет својих шура, а шуреви у земљицу црну.
на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња погледује. У то доба бане пристасао.
Како сједе у сребрна стола, очи му се одмах отимаше, те Максима погледује сина. Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у
Код њега се нитко не придеси, не придеси мудрога јунака, ком би своје дерте исказао, но од дерта погледује љубу: „Љубо моја, ну ме сјетуј саде: ал’ ћу снаси књигу оправити, да се наша снаха преудаје; ал’ ћу слати, али слати
Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да
бел. Е, 8 поводна (река) — надошла поглати — погледати погледује (од погледивати) — погледа (од погледати) по данас — од данас подворити — послужити, одати почаст, поздравити