Употреба речи погнула у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Како је Трифун? Шта код Трифуна има ново? Кад то упита, Павле примети, како је Ана погнула главу, а Ђурђе утро нос у своје седло, и сврдло, кидајући, зубима, кожу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада. Шта ће, кад јој је таква судбина! Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Да-ну, шта кажеш на то!“ Јоке не одговори, но се погнула, не зна се да ли под теретом јада, или тијех домаћиновијех разлога.

Ћипико, Иво - Приповетке

По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак. Уто, испред јаче олује, низа стубе силази старица; погнула се, а пред собом носи пуну кошарицу ситне рибе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности