Црњански, Милош - Сеобе 2
Измећу та два реда коњских глава, Павле је угледао Андреаса Валдензера, како седи на троношцу, са главом у шакама, погнут, преломљен. Рамена су му се тресла. Човек је плакао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Под једним багремом, на трави, седео је млад монах, непомично погнут, разголићених груди, очевидно занет, у молитви. Пред њим је земља била заравњена, све до обронка брега са којег је
ако му снаха буде умрла, Аранђел Исакович био је сад, још увек, страховито изненађен, кад је збиља била мртва. Погнут, гледао је у своје празне шаке, пред том уплаканом гомилом, као да му је из њих излетела нека ухваћена грлица.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И тада, однекуд из самог срца сумрака, причају да је изашао некакав човек, погнут под теретом прућа на плећима. Ишао је ногу пред ногу преко висоравни, а када га окружише, сви су у глас тражили од
Матавуљ, Симо - УСКОК
А он, богами, није лацманин, но јунак, кад му баста ускочити у наше кршеве! Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи пријатељу, јер виђу да те текнуло у срце наше јадовање и ето с нама заплака, прије но
Милићевић, Вук - Беспуће
она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Или ћете можда бити срећни да видите највећег „газду“, како после ручка иде полако, погнут, великим, одмереним кораком.
И изиђе с девојкама у другу собу. Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована! Закла ју сина јединца.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
вијугаше та поворка кроз расјечине, кроз грмове; час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки погнут и ослањајући се на кундак а лијевом руком прихваћајући се за гране и травину.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе мрзовољно отпоздрави, нареди да се рабаџијама угреје бакрач ракије, нека се налочу, нека сви поцркају! Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али он се не миче: стоји пред њом, висок је и погнут, а руке је на пријед бацио. Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се
а гудуре су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Куцкао сам по камену Целог свога трудног века... Тика-така, тика-така — Нека, нека. Увек погнут, ја не виђах Како горе сунце сија. Грбио сам, клечао сам — Калдрмџија.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га. До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.
Кад она уђе, он диже главу. На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ник сасвим погнут, крену најближим пречацем према школи. За њим, нешто мање погнут, пожури Николица, а за Николицом потрча куја,
Ник сасвим погнут, крену најближим пречацем према школи. За њим, нешто мање погнут, пожури Николица, а за Николицом потрча куја, безбрижна као и увијек по дану. — Е, сад је ред на мене!