Употреба речи погнуту у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Царица га је разумела, гледала тужно, али се и насмеја. Пружила му је опет, на пољубац, руку, а помилова му погнуту главу. Питала га је, мисли ли да се жени, понова? – Сасвим је добро разумео.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, већ живим, збуњен, над рекама овим, голубијски сивим. Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Видео је Вукашинова повијена леђа и главу погнуту над хартијама: миран, као да се ништа не догађа. Још више се узбудио и није разабрао пакосна добацивања, није ни

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Смањио се, осушио, оседео, око очију му се ископале дубоке боре, добио и на леђима старачку грбу која премаша погнуту главу. Кад ходају по башти, и човек их гледа с леђа, изгледају као две утваре без глава. Утварасто су и живели.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности