Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама јес', газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано. Доста је погодба пред људима. — Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун.
Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће. Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић. Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. Ту је само погодба главна ствар. Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе. — Дакле, допада вам се моја Сока?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
цоqуетте) — каћиперка, намигуша, сводљивица Коломеја — град у источној Галицији, на реци Пруту кондиција — услов, погодба, подучавање конвенијенција (лат. цонвеніентіа) — пристојност, пријатност, уљудност контрабанд (фр.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најменик је тада обично приман, јер кад већ ствар стигне до дједа, погодба је готова, он ионако нема срца да кога одбије.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Вала, Ћосо, нећу ја да идем од тебе, мени је лепо, а погодба је да те служим докле кукавица не закука. Тако у разговору пођу из воденице и дођу кући, па легну спавати, али се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да је памет до кадије као што је од кадије, другојаче би било. — Боља је мршава погодба, него претила (дебела) правда. — Благословена (слатка је) вечера с правдом стечена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Као браћа рођена!“ - И он ми пружи руку, у знак да је наша погодба обавезна. Подигох се са столице. „Е морам да идем“. „А куда, ако смем да знам?“ „У Леон“. „Трговачким послом?
Ћипико, Иво - Приповетке
Не помаже ни утврђена погодба, ни њихове молбе; још бијесан Арнаутин збива од њих шалу, смије се старцу и затвара им врата од дућана у образ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Отишли смо код пласта сена и ту је настала погодба. — Ови или немају појма о вредности новца, или нас уцењују... Али док ми само смркне пред очима — говорио је кроз
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и метнуо сам те да имаш ти лепо моје добро пазити и чувати, а твој хак бих ја лепо теби исплатио што ти је твоја погодба кад би ти рок изашао години. Да зашто си ти сам чинио зло и покрао си воће по моме винограду?