Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Знали су унапред да ће до смрти, и они и њихова деца и њихове погрбљене жене, јести поленту. Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По дворишту иза куће шетале су годинама, снуждено и нераздруживо, двије погрбљене, мучаљиве бисерке — „фараунке". Годинама нису дале од себе гласа, годинама се нису раздвојиле ни за сами један корак.
Краков, Станислав - КРИЛА
Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да је било месечине, да је Ната могла видети своју сенку, видела би слику погрбљене старе Циганке или просјакиње с торбом на леђима.