Употреба речи погрду у књижевним делима


Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Поколење свако, велику ил̓ малу, Спустило је у њу милостињу коју, Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу, Осмех или отров и жаоку своју.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу погрду, него што су раније давали паријама. Старац узе каву.

Иначе, Срби у Турској примали су ову реч од Турака као погрду, омаловажавање српског народа, као кад би им и опсовали Србију навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!... Е, чусте ли га сад? БОШКО: Ми чусмо јад! БОГДАН: Чусмо погрду... БОШКО: Ми чусмо наших мисли потврду! БОГДАН: „Господар је с госпођом...“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ Младић је дословце разумео шта му говори поглед управников. Он му одговори истим начином, и добаци најјачу погрду коју је могао да срочи: „Математичару!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности