Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мале су руке јунака као у девојке, под столом сви осећају неравне ивице гроба и чују лепет погребних птица. Очи су кнезу широм отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи! Тихо, тише!