Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
НАИВНЕ 53 ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА 54 ЗА ПАСТВУ СРЦА 56 ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ 57 ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ 59 ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА 61 ЗА АЛКОХОЛЕ 63 О КАМЕНОВАЊУ 65 О ПРЕЉУБИ 67 ЗА СВАДБЕ БЕЗ ВЕНЧАЊА 68 ЗА МАРИЈЕ
За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже. ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помиловање за човека који се вратио с дуга пута а погубио доказе и пергаменте да је онај за кога се
ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помиловање за човека који се вратио с дуга пута а погубио доказе и пергаменте да је онај за кога се каже и који јесте, те му људи не верују на гола слова.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Па где си био? — Задоцнио. — А где си задоцнио? — Нисам могао да дођем. — А што ниси могао да дођеш? Јеси л’ погубио стоку, ја л’ овце... па их тражио... па се смркло док си их покупио? А? — Боле ме нога. — А што те боле?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Наравно, никоме не пада на памет да нам је врати, јер је матори у силном милионарском ентузијазму пола рачуна погубио, а на пола лежерно одмахнуо руком, као: „Шта ће ми те бедне хартије!“ Продавачи пристају једино на замену. Али шта?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле! То не било јарко сунце, ој ладо, ој!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па и ту није могао да се сети онога вавилонског цара, што га је Кир победио и погубио... Јест, тада је имао среће; добио је најлакше питање. Али да л' ће га и сад срећа послужити?..
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!), по Бечеју и Кањижи погубио сам редом све своје болове прошлости.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!... И како ја не водим рачуна, и како се он чуди што нисам досад све коње погубио, и како ово... како оно... и да ће он мени да одузме батерију. Испадох ти ја најгори човек!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милош Војиновић у латинском граду Леђану правио је чуда од јунаштва, погубио је чак и троглавог Балачка војводу. Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске цркве, хвалио се пред
и срећа јуначка, совра ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа: давно ми је брата погубио, погубио Мусу Кесеџију“. Па окрену коња доратаста, оста јадан Марко гледајући.
ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа: давно ми је брата погубио, погубио Мусу Кесеџију“. Па окрену коња доратаста, оста јадан Марко гледајући.
Зашто би ме Арап погубио кад ја имам, сестро, доста блага, — могô б’ платит све Косово равно, камол’ не би за се свадбарину?
Како ли се по имену кажеш? Нека знадем ког сам погубио“. Тадај сам се, дајко, препануо и у страху њему казивао да сам главом Бановић Секула, мио сестрић од Сибиња Јанка.
И он чува све Косово равно, много их је тако преварио, на Косову бојном погубио, већ моли се богу истиноме да је теби живот поклонио“.
уз гору зелену и сад ће се туна догонити: кад не нађу отворена врата, неће ли се Порча повратити, не би л' Порча погубио Вука“. Одмах њега слуге послушаше па капије хитро затворише.
пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а служи му дилбер Иконија.
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина
старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак погубио, сви сватови свате разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па
Куна ти је баба погубио“. Кад то зачу Сењанин Тадија, узе њима три товара блага, па он пушћа тридесет Турака испод сабље тавници на врата: кад
Ти си мене за срце ујео, ти си мога брата погубио; изиђи ми на мејдан јуначки! Ево теби три мејдана дајем: један мејдан у кршним Корит’ма, други мејдан под гором
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
смо и учинили, ама кроштоно је он послушао своју жену и преступио је божију заповест, те нас је свију со тим смртно погубио, зарад тога и ми пак да га с камењем побијемо кано божија преступника«.