Употреба речи погубих у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

каква ли си, пуста, била, кад погубих теби војна, од газански што је врата одбијао несавлада! Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му ,одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.” Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тад се краље био покајао, Те је ријеч био говорио: „Леле мене до бога једнога, ђе погубих свога сина Марка!“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље!

“ Кад то виђе Краљевићу Марко, проли сузе низ бијело лице: „Јаох мене до бога милога, ђе погубих од себе бољега!“ Па он Муси одсијече главу и баци је Шарцу у зобницу, однесе је бијелу Стамболу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности