Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукнене чакшире му на дватри места прогореле, лице му
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Бог те чуо! Име му Глигорије. Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. Чудан беше то човек. Он је био... воденичар.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се! Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Раздрљен, са оним чупавим грудима, бос и разбарушен, онако напрегнут и погурен, имао је пуно зверског. Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о
се нешто као хладна мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...
на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата. Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!“ И сад шта?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.
Кућа се већ селила. Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина. Загледан у Махалу, која је била на стотинак, два, корака, он је видео, јасно, и оног Еиннехмера,
Трифун је, као и Павле, био, страстан коцкар, а у последње време губио је много, на фараону. Онако висок, погурен, погурен се враћао и са картања. Ћерка капамаџије Гроздина, то, није праштала.
Трифун је, као и Павле, био, страстан коцкар, а у последње време губио је много, на фараону. Онако висок, погурен, погурен се враћао и са картања. Ћерка капамаџије Гроздина, то, није праштала.
Брак је био светиња. Ропство довека. Док се, погурен, мучио над својим рачунима – јер није био вичан рачунима – Трифун је седео погнуте главе и видео је, као муве, само
Исакович онда, погнуте главе, оде до своје собе, да легне. Павле је, по свом обичају, дуго седео, са главом у шакама, погурен, у својој соби. Затим се дуго, прао и пиркао, стојећи у свом бакарном лавоару.
Имали су само опис тог официра (висок око шест стопа и више, мало погурен у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу
што капетан не позива урин‑доктора, да га лечи, него седи, цео дан, тако, на својој постељи, са главом у шакама, погурен, као да плаче. Она поче да сумња у Исаковича.
Било се разведрило у Бечу и непогода је била прошла, а није ни просула кишу. Павле је тај свет посматрао, погурен, у колима, као да је ослепео.
Седео је, слушајући Ану, и Ђурђа, погнуте главе, погурен, са главом у шакама, по свом обичају. Као под неким теретом. Кад се Варвара вратила, Павле се трже и рече да је време
Павла је дочекао страшан лавеж паса. Гроздин, погурен, у гаћама, са пушком у руци, пољубио је Павла, а затим увео госта, али не у кућу, него у своју собу у авлији.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Заноћивши то вече, сасвим близу неке реке, крај које су пешачили, седео је до дубоко у ноћ, погурен, на једном седлу, посматрајући светлуцање воде.
Кроз пукотине, на вратима, гледао га је често сатима како седи, погурен, и како гледа у своје празне руке Но ако није смео да говори о својим тајнама никоме, говорио је, о чудноватим
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
побуде у њему прилично једноставан емотивни изазов, Лукићеви стихови добију лирску топлину и звучност: На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину жуту, крпице златне лете по путу. (...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори распреда ненаписани трактат о вредностима живота: — У реду, лепо је бити витак и, онако, као мало погурен — каже — у најбољем случају, живећеш можда пет месеци дуже!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас. То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За то време приђе нам један старац, обрастао у браду и погурен, као да је уклет. — Помаже бог! — и старац се заустави да предахне. — Откуд ти, стари, овде?
Тада се тек, ојађени и посрамљени, сетисмо да је данас први април, деветсто петнаесте године. ТОЧАК Погурен и уздигнутих рамена, жмиркаво је посматрао фуражна кола Јанкуљ Живуловић, редов пете пољске батерије.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела.
Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене. Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
Кроз цео ходник ори се: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама. Небо је жуто и магловито као некад, у она јутра у којима сам, по тим улицама, проћердао своју младост.
Крај мене пролазе одрпани људи. Они ми више не сметају. Међу њима ја сâм, погурен, идем иза гомила сени оних безбројних дугокосих ђака које сам, у оваква јутра, некад давно, туда сретао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста. Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нечујно играју по дрвеним решеткама у прозорима искићеним грожђем. По одсеву тихог, малог пожара гази Вукашин уморно погурен, док титраји пузе и јуре по њему, пламсају из високе украшене пећи, купљене у Земуну за собу сина господина оне јесени
И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи.
— Ви, млађи, наставите — рече кад се срце растури у лупњави; уђе у општину, у којој, погурен и замишљен, сâм седи председник Стева Чађевић. — Иду ли? — упита тихо. — Нек иду!
— Зашто си га убио? — жућкасте и густе обрве претворише очи у две светлуцаве линије. Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи.
— Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају. Враћајући се у затвор, корачао је погурен, брзо, да га не загледа та чаршија, да не слуша шапутања иза леђа, свезаних руку.
— окреће се и отвара врата. — Твој је. Кунем се! — шапну она последњом снагом. Не погледавши је, брзо изађе, погурен. Уђе Никола и затвори прозор да Симка не чује кукњаву из села. ...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад се опоравио, утекне онако како је и смишљао: између пашиних камила и камилара, прашњав и погурен, промакне кроз Стамбол-капију. То му је било прво пролажење тим путем.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас. То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе погурен у поле жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама, меснатом носу и упалим очима. Висок, али већ јако погурен, у тамно сивом огртачу, са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам тога јутра погледао на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући
После више и није сретао људе и погурен, сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.
И нисам дуго ни чекао заиста, а он се појави из једне споредне улице погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера да сам помислио како он ни до кафане не може стићи са
Одступајући, испружених руку као да хвата, жмурећи, лагано је он дубоко у целац, упадао. И савијен, погурен, кривећи се, стигао једва на средину улице, засипан све хитријим ударцима, заглушен бурним клицањем.
Затекли смо старца крај ватре, која је тињала у средини мрачне и непријатне собе. Мали, погурен, симпатичан и потпуно ћосав чичица пушио је и кушао да устане кад нас је угледао.
Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош. Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
делимично и зато, мислим, што га је он подсећао на свога сина Роберта, који је имао деформисане руке и ноге и био погурен, али је зато имао дивну главу као његов славни отац.
Ћипико, Иво - Приповетке
А он стоји још ондје погурен, и не може га се добро назријети. Његов танки, оплећасти осјен уплео се у онај мурвин и са голим гранама испрекрштао
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
везивање веома удаљених предела у свету помоћу паралелних људских доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потпоручник Матић, студент са плавом брадом, бојао се смрти, али је ипак ноћу погурен блудио дуж ровова. Војници су дремали огрнути шаторима, трзали се из сна, и гледали преко пушкарница на изривене
Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна. Хтео је покрета. Са бојишта су непрекидно стизале победничке вести. — Ипак је лепо убијати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А она четворица још се нису вратили. — Трчи до пешака док нису отишли. Он излете као мачка и погурен отрча. Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака. Били смо мало мирнији.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.
Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.
Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас. То ловац пролази селом, и брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге. Очни капци му отекли, трбух се прилепио за леђа, те иде погурен. Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?“ — паде ми изненада на памет.
Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у усправан положај. Једва сам успео. Погурен, претрчао сам дно, те се дочепах супротне стране. Руке су ми биле крваве, одело поцепано. Мој коњ се придиже.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи стрина Марију.