Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И грчила су се тела, стискали зуби, али ћутећи отрпеше возари по пет удараца. Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену.
— Пазите „артелерци“, не пуцајте у нас — добаци неко. Одмицали су готово трчећим кораком, погурени, држећи чврсто пушке „на готовс“.
То је била војска која је победила једну царевину. Војници нису имали изглед победничких римских легија. Погурени и промрзли газили су блато, док су главе коморџија вириле изван арњева и са носева њихових капала је вода.
Потом им канапом увезаше вратове, сабише их испод шињела и, опет погурени и смирени, кретоше у правцу возарског ескадрона.
— Надам се, и даће Бог да се видимо под другим околностима... — Здраво! — Здраво! Погурени и мокри, заврнутих шајкача, одмицали су пешаци, извлачећи с муком ноге из житког блата.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито нич
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе. Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица. Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А ова је баба — претур! — говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура. — А ко је онај погурени куљеша? — Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И оџаци што се диме суве су свињске главе, и чавке у јасеновима — само су кукњава. Људи у селу натукли шубаре на очи, погурени. По очима и поздравима осећа да га мање поштују него пре буне. Политиком се још из ината бави. Ни Мијат више не гусла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену погурени сунцокрети, он се поводи пустим улицама по усијаној калдрми, обилази целу варош: — Боза... ледена...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бубуљичави, погурени, лоше одјевени младунац који се вуче прикрајком улице пун хемунга и латентних грдно љубавничких аспирација, подобан је
Краков, Станислав - КРИЛА
Све је трептало у снегу и сунцу. Све се нечем радовало. И војници који су погурени промицали кроз плитке ровове и искидали бодљикаве жице, и мазге које су јаругом доносиле муницију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад се само заштитнице боре... Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице.
— Ако пођемо са вама, помрећемо од глади. Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи. Гладни, погурени и помодрели од зиме, одоше они натраг. Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена.
“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени. Они верују своме команданту и својим официрима. Ићи ће са њима, али невољно и тужно.
У ПЛАНИНАМА Онако избледели, помодрели и погурени, изгледали су људи као тешки болесници, који сада први пут излазе на светлост дана.
Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа. иду погурени са својом мишљу, Од камена до камена, преко прљавих потока, покрај оголелих вр зина И црвоточних ограда.
Људи уздигну рамена, покрену их лево и десно, онда натегну и погурени продужавају дале. Неки покушавају пречицама, али изнурени застају и веле: — Преко прече, наоколо ближе.
Очни капци су навучени и кроз њих блуди мутан поглед. На врху застају мало, колико да предахну, а онда погурени и ћутљиви продужују даље, шљапкајући по снежном блату. Маршевска колона не постоји.
Неки су се грчили од болова у стомаку и журно залазили у оближње шипраге. Враћајући се отуда ишли су погурени и малаксали, поднадулих очију и мрзовољна изгледа.