Употреба речи погурену у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи! Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну... — Дакленка, кад велиш да му се најавим? — пита отац. То трже Бакоњу из снијевања.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Чини се моме сећању: да је она томе послу посветила више година, и тако, мало погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— вели му писар. »Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?... Ово није она... Какво је ово лице, страшно , необично!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Запитах га зашто их свлаче. — Ваљда да лакше тону... Заћутасмо... Гледам мало подаље једну подрпану и погурену људску сенку како једва вуче ноге... Краљевски војник, непобедива мртва стража славне српске војске...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности