Црњански, Милош - Сеобе 2
Она се препаде, видевши да је тај човек, стасит – прав, кад се не погури – леп, млад, привлачнији, него Вишњевски, али да има хладну руку, у којој ни стиска више нема, а у којој нису биле,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде, вели, народна милицијо, буди му дадиља кад већ нико други неће ...и не мора. Командир се погури и смањи за читаву главу, сад је већ био тужан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Чађевић ногом удари о залеђен снег. Аћим га погледа изненађен, обрадован. — А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса!
укресаше му очи, испод година куљну преостала снага, руке ишчупаше колац из плота, он га зари у снег пред собом, погури се напред и оста тако загледан кроз две битке у себи у једну кукавичку погибију.
— Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан?
Неко коракну. Рака апсанџија отвори уста. Лице му се издужило као пуна зобница. Погури се и необично кратке руке забаци на широка леђа. Ђорђе подиже главу и усправи се: доста сам се намучио због тебе.