Јакшић, Ђура - ПРОЗА
можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је сад био други човек. Био се мало погурио, имао је замућено око, а говорио је тихо. Кретао се уморно, па би, неочекивано, плануо.
Павле је заиста био, за неколико месеца, у Бечу, на слепоочницама, оседео, а онако висок, уморан, мало се и погурио, иако још није био стигао ни четрдесету – али се на том путу у Росију још једном исправио.
Био је попео себи педесет и три године, на своја леђа, али се тај маторко, који се под њима, у Темишвару, био погурио, сад, у Кијеву, исправио. Био се у Кијеву, као и Ђурђе, још више раскрупњао, а корачао је, као да му ноге расту.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио. Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.