Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ох!... Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад... Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
— а моји свештеници, ма да ми у очи неће ништа рећи, али ће се међу собом погуркивати и шапутати: »Да, да као што ти изведе Ташану из црнине и пусти је Турчину, невери, у руке«.