Употреба речи подавно у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам, видиш, Пурко... — настави Страхиња гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... — А слушао сам ја то... И овде се већ зуцкало... Па Живан, бој се, не да? — Не да...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика. „То је подавно било... Казаћу ти насамо али, тако ми свега на свијету то није притрунило у овој несрећи...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности