Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију. Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права
Црњански, Милош - Сеобе 1
дошло му је да је ипак слабачак и оронуо, и, лежећи у колима, што су га лагано возила за пуком, он се све више подаде жалости што се све то догађа, тако, улудо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Престаде се Хајка отимати, Да је пусти, престаде молити, Крошто — зашто — ко то јоште знаде? Тале мисли е му се подаде, Те јој беле руке попустио, Јао Тале, баш те Бог убио.
Ала чуо, па јој помогао, Чудну мисâ уједанпут дао. Уједанпут отимат се стаде, Тале мљаше, е му се подаде, Попусти јој малко беле руке, Ал' на своје и јаде и муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму, подаде јој и двије шестице за пут, па је с друштвом опреми пут Црне Горе.
Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста. У томе јој прође оно мало дана до Ђенове.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се да подаде исповједи свети значај, да је пред собом гледа као сваку другу жену, али није никако могао.
Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.” — И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање.
Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира. Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.
И момак ућута. Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи. У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.
Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.
освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.