Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Људи су се променили, али равница кроз коју се возио остала је иста, непромењена. Исти однос неба и пооране, податно растресите, масне црнице, која се пуши очекујући да је прекрије ноћ. Његова земља. Земља. Земља.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у мени, док бивам све луђи, За вредну горчину, шупље двојство лика, Чији је раст одјек будућности празне, Што податно тражи начине пролазне Да бујалост своју непролазно слика.