Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мене обузе некакав силан мерак, очи ми, успламћеше кô двије живе жеравице, па подврисну колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју!
У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати. Ободо' коња, па подврисну': — Курво кучко, Асан-беже Чеко, у сусрет ти иде Симеуне!
Сретосмо се. Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно,
Није вам вјеровати, газде сте. Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!“ Он се ражљути, па подврисну: „То је наша, газдинска права што тражимо од 3емљане Владе!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је? Кад му Стриц исприча за Јованчета и за Тепсију, Ђоко само весело подврисну и стушти се путем у правцу Прокина гаја. — О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак.