Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек кад би је, каткад, видели како задиже сукње пењући се у кола, они би се, иза њених леђа, подгуркивали. Пазећи, при томе, да им се на лицу, оно што мисле, не види.
А дете је било лепо – што Неда није био. Његови јолдаши, сирмијски хусари, свиње, подгуркивали су се, на то, и намигивали. Довикивали су сиротом лајтнанту, од кога се љубав показала јача: „Недо, твоје дете, а не
Официри кијевског, гренадирског пука, који беху присутни, смејали су се исто тако, и подгуркивали, међусобно. Били су срећни да та шарена гомила одлази из Кијева.
Тако треба! Таквог официра треба! Официри гренадирског пука, иза леђа Костјуринових, подгуркивали су се, кикотали, тихо. (Они су имали обичај да се изненада питају, и код жена, и при игранкама и пијанкама: „Но, књаз,