Употреба речи подгуркују у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Нема те силе земаљске, која може да одели ту младу несретницу, и њега. Трифуна. А кад виде како се Ђурђе и Петар подгуркују и смеју, Трифун их погледа мучки и рече им да су балавадија и да пазе да им се смех не претвори у плач, чега на свету,

Да се подгуркују, да се накашљавају. А његов братенац Ђурђе давао би тада, каткад, од себе, и друге звуке, као знак смеха, и презира,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници се кришом подгуркују, али нико не смеде да погледа Крсту, бојећи се његових огромних руку. — Овам’ те, ’тицо, овам!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности